Infekcija koksaki virusom je bolest koja je vrlo opasna jer može napasti srčani mišić i izazvati njegovo trajno oštećenje. Treba je prepoznati na vreme da bi se potražila adekvatna medicinska pomoć. Najčešći simptomi infekcije ovom virusom su umor, malaksalost, gubitak apetita, groznica, bol u grlu, plikovi u ustima, na šakama i stopalima, trnjenje leve ruke.
Koksaki virusi su česti uzročnici infekcija kako kod dece tako i kod odraslih. Infekcija može biti sasvim blaga, ali i opasna po život. Antivirusni lek ni vakcina ne postoje. Prevencija se sastoji u dobrom pranju ruku i držanju ruke na ustima kod kašljanja ili kijanja.
Koksaki virus – Vrste A i B
Koksaki virusi pripadaju rodu enterovirusa četvrtoj grupi. To su RNK virusi što znači da u genomu imaju jednolančanu, linearnu RNK, mali su, veličina im je od 20-30μm.
Postoje dve vrste koksaki virusa A – 23 serotipova i B -6 serotipova. Svrstavaju se u opasne viruse jer u određenim slučajevima mogu biti smrtonosni. Koksaki tip A uzrokuje herpanginu i bolest šaka, stopala i usta, a koksaki tip B uzrokuje epidemijsku pleurodiniju i zapaljenja u sredogrđu. Oba tipa virusa mogu uzrokovati meningitis, miokarditis i perikarditis, a mogu biti i krivi za nastanak dijabetesa 1,
Ime koksaki virusa potiče od naziva mesta Koksaki u državi Njujork. Tamo su 1948. godine izolovana dva soja iz stolice dva dečaka koja su obolela od paralitičkog poliomijelitisa, a kasnije su otkrivene i druge vrste u drugim delovima sveta.
Kako se dobija i prenosi koksaki virus?
Infekcije izazvane ovim virusom se najčešće javljaju u toplim delovima godine, uglavnom leti ili u jesen, češće se pojavljuju u toplim regionima i u sredinama sa lošim higijenskim uslovima. Čovek je rezervoar infekcije, a izvor zaraze su sekret iz ždrela i stolice. Ne prenosi se kontaktom već fekooralnim putem. Nalaze se u otpadnim vodama i bazenima, otporni su i kruže u životnoj sredini ljudi. Često su njihovi mehanički prenosioci muve.
Koksaki virus se ne zadržava trajno u organizmu. Izlučuje se stolicom do 18-te nedelje bolesti. Može proći neopaženo, ali može i napraviti zbrku u organizmu. Ipak nekad i neki rezultati koji se dobiju serološkim testiranjem kod ljudi naprave uzbunu, a da infekcija ne postoji.
Kako se dijagnostifikuje koksaki virus?
Virus se izoluje iz brisa grla, stolice, likvora, krvi jer je prisutan u sekretima i telesnim tečnostima. Želudačna kiselina ne uništava virus, a na površinama može preživeti i nekoliko sati. Vreme od infekcije do pojave simptoma je dan ili dva. Osobe su najzaraznije tokom prve nedelje bolesti, a nakon povlačenja simptoma kod odraslih može biti prisutan još nedelju dana, a kod dece i duže. Virus se prenosi sa osobe na osobu.
Većina ljudi se sa ovim virusom sretne u detinjstvu kada se stvore antitela koja ostaju pozitivna kao znak da smo bili u kontaktu sa virusom. Ako kasnije u životu sumnjamo na bolest srca, a uradimo osnovnu analizu koksaki IgM i IgG antitela, uradili smo ukupna antitela na viruse A i B grupe i oni će biti pozitivni što ne znači bolest već zapis da smo se sa nekim sojem Koksaki virusa već sreli.
Kada je u pitanju bolest srca bitno je znati da nju izaziva samo koksaki B grupe. Te analize se rade samo u referentnoj ustanovi za imunologiju i ispitivanje virusa, uzimaju se dva uzorka krvi u razmaku od mesec dana. Samo četvorostruki porast ili pak pad antitela dokazuje infekciju.
Zabunu mogu stvoriti i viši titrovi koksaki B1-B6 koji se mogu godinama održavati, a što zavisi od našeg imunog sistema. Ako nema kliničkih znakova takav nalaz se definiše kao hronično povišen titar na koksaki virus B grupe što ne znači i bolest.
Koksaki virus – Simptomi i vidljivi pokazatelji
Koksaki virus u najčešćem slučaju može dovesti do zapaljenja srčanog mišića. Kad je u pitanju miokarditis ili zapaljenje srčanog mišića najčešće se pojavljuju simptomi respiratorne infekcije kao što su temperatura, malaksalost, brzo zamaranje i otežano disanje, gušenje i nadražajni kašalj, bol u grudima i lupanje srca, a često dolazi i do kolapsnog stanja i gubitka svesti. Osim tih, sumnju na ovaj virus daju i drugi simptomi kao što su modre usne i vrh nosa, jagodice na licu, uši. Vrhovi prstiju, snižen krvni pritisak i poremećaj srčanog ritma. Ako se ne otkrije na vreme ovaj virus može napraviti veća oštećenja u organizmu. Postoje sična oboljenja koja moramo pomenuti, a to su zapaljenje srčane kese, Herpanginova angina i meningitis.
- Kod zapaljenja srčane kese ili eksudativnog perikarditisa može doći do oštećenja perikarda pa da se pojavi izliv koji može biti serozan, bistar, gnojav, u malim ili većim količinama. Kod većih izliva dolazi do bola ili pritiska u grudima, otežanog disanja i gutanja, kašlja, štucanja, promuklosti.
- Herpanginova angina počinje iznenada visokom temperaturom, opštim bolovima, gušoboljom, pojačanom sekrecijom pljuvačke, a na krajnicima, ždrelu i resici se stvaraju plihovi. Tegobe traju do četiri dana i prolaze bez komplikacija.
- Meningitis karakterišu slabost, pospanost, anoreksija, proliv i gušobolja, pa posle toga povišena temperature, glavobolja i povraćanje, bol u stomaku. Posle toga dolazi do meningealne faze koja se manifestuje glavoboljom i povraćanjem,ukočenošću vrata, a kod beba napetošću fontanela. Obolelom smeta svetlost i svaki šum, slab ili jak, ima usporen rad srca, zatvor, pa i poremećaj svesti. Sve ovo prestaje posle pet dana i oboleli se brzo oporavlja.
Koksaki virus Lečenje
Ne postoji specifično lečenje u slučaju koksaki virusa. Ublažavaju se simptomi, a bolesnik mora što više da odmara i pije dosta tečnosti, unosi u organizam što više vitamina po mogućnosti sa voćem i povrćem, a po potrebi se koriste sredstva za snižavanje temperature i ublažavanje bolova. Nekad se primenjuju i kortikosteroidi.
U slučaju kada se pojavi izražen osip, povišena temperatura, febrilne konvulzije, kočenje vrata, bol u grudima i osećanje kratkog daha potreban je detaljan klinički pregled i dijagnostika.
Koksaki virus – Preventiva i sprečavanje širenja bolesti na ukućane
Preventiva je kao i kod svake infekcije najbolji lek. Neophodno je da i oboleli, ali i svi u njegovoj okolini redovno i temeljno peru ruke, dovoljno samo sapunom i običnom vodom. Da bi se sprečilo širenje bolesti respiratornim kapljicama potrebno je obavezno nos i usta pokriti maramicom u slučajevima kašljanja ili kijanja. Toalete treba što češće dezinfekovati, a posebno ako obolela osoba ima dijareju. Oboleli mora da izbegava kolektive da bi se izbeglo dalje širenje infekcije.
U popularnoj i stručnoj literaturi česta je dilema da li se ovaj virus nalazi u klima uređajima i ventilacionim sistemima. I ovde je preventive najbolji lek. Potrebno je redovno čistiti i održavati klima uređaje, provetravati prostorije i tako smanjiti mogućnost infekcije koksaki virusom, ali i bilo kojim drugim virusom.
Koksaki virus – Ponašanje osobe koja ima koksaki
Kao i za sve ostale bolesti tako i za ovu priroda ima rešenje. Preporučuje se da se ne konzumira industrijska hrana kao što su supe iz kesice, grickalice, slatkiši, rafinisana ulja, proizvodi od belog brašna, so. Dan bi trebalo početi vitaminskom bombom, medom, ceđenim sokom od limuna, grejpfruta i narandže i porcijom sezonskog voća. Propolis kapi bi trebalo redovno koristiti i to tri puta dnevno u malo vode po tridesetak kapi, a uz to bi bilo dobro koristiti med i matični mleč. Tokom celog dana, uz svaki obrok poželjno je jesti sezonsku salatu, a izuzetno je dobro koristiti beli luk za jačanje imuniteta, suzbijanje infekcije i zdravlje srca i celog organizma.
Izuzetno bi bilo korisno smanjiti unos alkohola i prestati sa pušenjem, ne samo u slučaju ovog virusa već kao preventiva za sve ostale infekcije i bolesti.
MATIČNJAK ZA KOKSKI: Preporučuje se i čaj od matičnjaka kao jedan od najboljih lekova za infekciju izazvanu koksaki virusom. On sadrži etarsko ulje, tanine i flavonoide. Matičnjak se ne kuva, već samo prelije vrelom vodom i pije po litra dnevno mesec dana.
Litru vode prokuvamo i ostavimo minut da se prohladi pa prelijemo preko sedam kašika lista matičnjaka. Promešamo, poklopimo i ostavimo pola sata da stoji, procedimo pa pijemo tokom dana.
KORA VRBE: Još jedna zanimljiva biljka koja se koristi u ovom slučaju je vrba, u stvari kora vrbe. Ona je jedan od retkih prirodnih suzbijača virusa. Sadrži salicilate u velikoj količini. To su jedinjenja koja imaju istu strukturu kao i aspirin, deluje protivupalno, ublažava bolove, ublažava groznicu i povišenu temperaturu.
Priprema se tako što se puna kašičica kore stavi u dva i po decilitra hladne vode. Kuva se pet minuta pa se ostavi desetak minuta da odstoji, procedi i pije po dve šolje dnevno. Može se zasladiti medom.
Pošto je ovo tema koja zanima mnoge jer se simptomi koksakija često javljaju pa ljudi ne mogu sa sigurnošću da znaju da li ih je baš ovaj virus zadesio ili je ipak nešto drugo u pitanju dok ne urade sve analize potrebne za ustanovljavanje prisustva koksakija.
Definitivna dijagnoza u slučaju oboljenja srčanog mišića se dobija biopsijom koja se rutinski radi, ali je mora analizirati čitav tim stručnjaka jer infekcija ne zahvata čitav srčani mišić već samo pojedine delove pa se može desiti da delić tkiva koji je uzet ne pokazuje pravo stanje.
U svakom slučaju treba se truditi da se što zdravije živi, tj. da higijena i hrana budu zadovoljavajući jer je to jedina prevencija kod infekcije koja se dobija ovim virusom. A ako se dobije treba biti strpljiv, slušati savete stručnjaka, mirovati i opet se zdravo hraniti i voditi računa o higijeni. To je jedini način da se rešimo ovog virusa.
