U poslednjih nekoliko godina brusnica je veoma aktuelna biljka koja se na različite načine koristi u ishrani. Prirodni je antibiotik, bogata je mineralima, vitaminima A i C, kalijumom i biljnim vlaknima.
Brusnica je zimzelena patuljasta žbunasta biljka koja raste u močvarnim područjima severne hemisfere. Postoje četiri vrste brusnice i plodovi svih vrsta su jestivi i imaju široku primenu u prehrambenoj industriji, ali i u industriji lekova. Otporna je na temperature i do -40 stepeni.
Brusnica ima drvenaste izdanke dužine do dva metra, lišće joj je tamno zeleno, a zimi u fazi mirovanja crvenkasto. Na izdancima se nalaze cvetovi, a kasnije plodovi. Dugovečna je biljka koja koja može doživeti i trideset godina. Cveta od maja do juna, a cvet traje po 18 dana.
Plod je okruglasta bobica crvene boje koja je krupnija ako biljka raste u močvarnim predelima. U svakom plodu se nalaze sitne semenke koje ptice raznose preko izmeta čime je razmnožavaju.
Tokom 17-tog veka doseljenici u Novu Englesku su ovu biljku često nazivali medveđom bobicom pošto su njeni plodovi bili omiljena hrana medveda. Za ishranu su je među prvima koristili Američki domoroci, a prvi veći zasadi brusnice su napravljeni 1816-te godine u Severnoj Americi.
Danas se brusnica komercijalno proizvodi u Sjedinjenim Državama i u Kanadi, a manje količine se uzgajaju na plantažama u južnoj Argentini, Čileu i Holandiji.
Lekovita svojstva brusnice
Brusnica je izuzetno dobra za srce i krvne sudove jer snižava nivo lošeg holesterola i triglicerida u krvi, a povećava nivo dobrog holesterola. Sok brusnice je dobar za rešavanje problema urinarnog trakta. Sveža brusnica na 100 grama ploda sadrži 46 kilokalorija. Najviše ima vode 87%, ugljenih hidrata 12%, a ostatak čine belančevine i masti. Najzastupljeniji minerali su kalijum, fosfor, kalcijum i mangan, manje ima gvožđa, a sasvim malo natrijuma. Ne sadrži holesterol, a obiluje vitaminom C, flavonoidima, polifenoloidnim jedinjenjima koji izuzetno dobro utiču na zdravlje čoveka. Osim toga bogata je antioksidansima kao što je selen koji čuvaju ćelije od oksidativnog stresa i pogubnog uticaja slobodnih radikala koji povećavaju rizik za nastajanje bolesti srca, tumora i drugih oboljenja. Semenke brusnice sadrže omega 3 masne kiseline.
Za šta je još dobra brusnica?
Brusnica je dobar laksativ, pomaže kod varenja, normalizuje rad digestivnog trakta, dobre rezultate je pokazala kod problema sa gonorejom, artritisom, reumatizmom, dijabetesom, dijarejom, infekcijom kože, očiju, polnih organa. Pomaže kod upale grla, prehlade, kašlja, kamena u bubregu, kancera prostate, stresa. Zbog svih ovih kvaliteta bitno je češće je koristiti u ishrani.
Još jedno lekovito svojstvo brusnice smo zaboravili. Čaj od brusnice pomaže u borbi protiv propadanja zuba tj. parodontopatije. Pošto ima prirodni antiseptični efekat i efikasna je u uklanjanju naslaga dobro je koristiti i u te svrhe. Brusnica uništava i bakterije koje se nalaze u šupljinama zuba kao i u prostoru između zuba. Sa redovnim korišćenjem brusnice nećete imati problema sa higijenom usta, a tako ni sa zdravljem celog organizma jer su mnoge bolesti povezane baš sa bolesnim zubima.
Čaj od brusnice, Sok od brusnice i Kandirana brusnica
U ishrani se brusnica koristi na različite načine. Može se jesti kao svež plod, sušeno voće, džem, sok, sirup, žele, vino ili čaj. Proizvodi se i kao lek za sve uzraste, za decu kao sirup, a za odrasle u obliku tableta.
- Čaj od brusnice se najviše koristi kod zapaljenja urinarnog trakta umesto čaja od uve. Priprema čaja od brusnice je veoma jednostavna. Najbolje bi bilo da se priprema od svežih plodova, ali i suvi su takođe dobri. Jedna kašika brusnice se potopi u 2dl ključale vode i ostavi se da odstoji desetak minuta. Brusnica čaj se pije dok je još vruć.
- Sok od brusnice, bez obzira da li ona spade u američku ili evropsku vrstu, efikasan je lek protiv bakterije ešerihije koli. On smanjuje za 20% rizik od ponovnog pojavljivanja ove bakterije. Osim toga dobar je i u borbi protiv kandide i helikobakterije.
- Kandirana brusnica je idealna uz ovsenu kašu, u kolačima ili kao grickalica. Ali, budite pažljivi sa kandiranim voćem zbog visokog sadržaja veštačkog šećera. Uvek je bolje jesti sveže ili samo osušeno voće.
Kao i uvek moramo navesti i neke loše strane konzumiranja brusnice. Brusnica sadrži dosta oksalata koji su uzrok stvaranja kamena u bubregu pa se ona mora umereno koristiti. Brusnica može izazvati i dijareju, a osobe koje su osetljive na aspirin ne bi trebalo da je koriste jer ona sadrži veliki procenat salicilne kiseline. U trudnoći i za vreme dojenja takođe ne bi trebalo da se koristi.
Umak od brusnice (Savršen uz meso!)
Pošto je veoma zdrava našla je primenu i u kuhinji. Za svečani umak od brusnice potrebno vam je 200 grama brusnica, sušenih ili zamrznutih, 40 grama šećera, može žutog, 2 dl soka od narandže, 3dl vode, pola narandže, 40 grama svežeg đumbira. Umak od brusnice prvi put je napravljen u Švedskoj, a danas mu se dodaju razni dodaci, od raznog voća, meda, šećera, začina, do malih količina alkoholnih pića od vina do votke.
Ovaj umak se pravi tako što se u posudi izmešaju brusnica, šećer, sok od narandže i voda, pa se izrenda kora od pola narandže, a ona se iseče na par kriški. Đumbir se oljuštii doda u šerpu. Tada se šerpa stavi na šporet i na tihoj vatri kuva pola sata. Povremeno treba promešati sastojke. Kada je umak kuvan izvade se komadi narandže i đumbir i umak se može poslužiti.
Umak se može koristiti i uz meso dajući mu specifičan ukus. Ako nemate vremena da pravite umak dovoljno je da izgnječite brusnicu, dodate joj malo šećera i soli i već ste dobili neki novi ukus mesa. Ukusi su različiti, ko voli nek izvoli!
Brusnica uzgoj – Divna biljka za dvorišta 🔴🌿
Ako želite da gajite brusnicu morate imati na umu da ona voli toplotu i sunce. Potrebno vam je seme ili sadnice brusnice i mokro i kiselo tlo. Sadi se na razmaku od 30 cm u redu. Dubina sadnje je oko 25 cm. Brusnica može biti prelep zimzeleni žbun koji će vam krasiti dvorište, ali i terasu jer se može gajiti i u saksiji. Njeni crveni plodovi ostaju dugo na biljci pa deluju kao ukrasi. I tada je brusnici potrebno dovoljno svetlosti, a posebno vode, naročito u letnjim mesecima.
Bitno za gajenje brusnice je da joj se omogući dovoljna količina svetlosti, tj. da ne bude u senci, da bi mogla da formira dobru lisnu masu. I prostor je bitan, mora ga biti dovoljno jer njene grane koje poležu mogu biti dugačke. Takođe je bitno da imaju dosta vlage da bi pravilno rasla i razvijala se.
Tokom rasta brusnica pušta izdanke čijim rastom se brusnica širi, vezuje za zemljište što formira jastučast polegli pojas. Ova biljka se i orezuje jer se tako podstiče povećano grananje. Cveta dva puta, u maju i junu i julu i avgustu, a dozreva u julu i septembru. Tada je i glavna sezona berbe. Tokom gajenja brusnice nije potrebno preterano korišćenje sredstava za zaštitu tako da se može gajiti kao integralna biljka. U slučaju da biljku napadnu lisne vaši grinje ili neke druge štetočine koriste se preventivna sredstva za zaštitu biljaka koja preporučuju stručnjaci. Sadnice brusnice se mogu nabaviti u poljoprivrednim apotekama ili preko interneta.
Iako mnogi danas osporavaju kvalitet ove biljke vredi je probati pa dati sud o tome kako i koliko pomaže. Svakako ćete uživati u njenom ukusu, jeli je sirovu, sušenu, u čaju ili umaku!
