Kvasac je jednoćelijska gljivica koja među brojnim lekovitim namirnicama zauzima značajno mesto jer je bogata hranljivim materijama. Kvasac pretvara skrob u šećer, a šećer u alkohol i ugljen dioksid. Koristi se za alkoholno vrenje i dizanje testa. To je belančevinast proizvod koji se sastoji od živih organizama, kvaščevih gljivica SACHAROMYCES, za koje je karakteristično da se brzo množe.
Pretpostavka je da je on originalno bio izolovan sa ljuske grožđa, a nalazi se i kao komponenta na ljusci šljive. Postoji više vrsta kvasca, a prvi zapisi o primeni pivskog kvasca u procesu vrenja potiče od Sumerana 6000 godina pre nove ere, a stari Egipćani su ih koristili u pekarske svrhe 5000 godina pre nove ere. Tada se nije znalo šta uzrokuje dizanje testa pa su verovatno na to gledali kao na neku misterioznu pojavu. Spominje se i u Bibliji. To je bilo meko testo koje se čuvalo od jednog pečenja hleba do drugog u stvari mali deo testa se koristio za zames sledećeg testa za hleb.
Kvasac u ishrani
Kvasac ne treba poistovećivati sa hlebom jer u kombinaciji sa brašnom on stvara masu koja se lepi za zidove creva pa dolazi do problema sa varenjem jer je sprečena aktivna apsorpcija hranljivih materija. Zbog toga može doći do ozbiljnih problema sa crevima što utiče na zdravlje celog organizma. Smetnje u varenju se dešavaju zbog pojačanog vrenja do kog dolazi kada se kvasac kombinuje sa šećerom što se dešava kod pripreme hleba i peciva. Zaključak je da ako želite da sačuvate zdravlje njega jedite posebno.
Osim belančevina sadrži amino kiseline i prirodni kompleks B vitamina. Bogat je mineralima i jedan je od najbogatijih izvora organskog gvožđa. Sadrži i vitamine A, C i E i mnoge druge osim vitamina B12, pa se preporučuje da se namirnice koje ga sadrže kombinuju sa kvascem. Uz njega treba uzimati namirnice bogate kalcijumom jer on ima dosta fosfora koji iz organizma troši kalcijum i stvara njegov nedostatak u organizmu.
Najjači i najkvalitetniji kvasac je surutka, a veoma cenjen je i tečni kvasac iz Švajcarske i Nemačke. On se uzgaja na travama, mednom sladu i pomorandžama ili grejpu. Postoje još i pivski i pekarski, zatim suvi, brzorastući, krem kvasac i pahuljice od kvasca.
Pivski kvasac
Kvasci se razlikuju po poreklu nastajanja pa se tako pivski kvasac pravi od hmelja i koristi se u proizvodnji piva. Izuzetno je kvalitetan jer sadrži dosta belančevina i vitamina B grupe. Kupujemo ga u obliku praha koji ima jače dejstvo ili u obliku flekica. Ova vrsta se dodaje voćnim sokovima, kuvanim jelima, supama, mleku. Ima specifičan oštar ukus pa ga u početku treba koristiti u manjim količinama.
Osim do sad navedenih vitamina i mineral, pivski kvasac sadrži i selen, germanijum i hrom. Selen deluje stimulativno za imunološki sistem, pojačava proizvodnju antitela što se manifestuje u borbi sa raznim infekcijama.Zbog svog sastava usporava process starenja, deluje blago alkalno, neutrališe kiseline u krvi i tkivima.
Pekarski kvasac
Pekarski kvasac se koristi u pripremi hleba i peciva, svetložut je i prijatnog ukusa i mirisa. Dve nedelje zadržava sva organoleptička svojstva i fermentativne sposobnosti. Odlično podnosi niske temperature čak i one ispod nule, pa može da se koristi kod prekinute fermentacije kada se testo smrzava, ali zadržava sva svojstva i dvoju aktivnost.
Suvi pekarski kvasac se obično nalazi u granulama i dobija se sušenjem svežeg pekarskog. Da bi narastao pre upotrebe se mora potopiti u vodu. Rok trajanja nu je pola godine. Njegova proizvodnja počela je tokom drugog svetskog rata u SAD-u. Bilo je potrebno da se proizvede vrsta kvasca koja ne zahteva posebne uslove skladištenja, a koja će bržim rastom skraćivati vreme pečenja. Suvi pekarski kvasac ima oko 8% vlage, a sveži 70%. Zbog male količine vlage može izdržati duži period čuvanja a da ne izgubi na aktivnosti u dizanju testa.
Nije preporučljivo jesti sveži pekarski kvasac jer on crpi vitamine B grupe iz creva i ostale vitamine iz organizma. Zbog toga je bitno znati kako se pravilno priprema i konzumira. Crpljenje vitamina iz organizma se može sprečiti ako se pet grama pekarskog kvasca prelije sa dve supine kašike vrele vode i ostavi da odstoji desetak minuta. Smesa se pomeša i ostavi da se staloži, talog de baca, a bistra tečnost pije u kombinaciji sa sokom ili vodom i uzima se pre obroka. Ovako se smanjuje zapremina želuca i unosi manja količina hrane pa je ovaj postupak dobar ako želimo da smršamo. Osoba koja želi da se ugoji, ovako spremljen kvasac treba da uzima između obroka. Ostale vrste kvasca su:
- Postoji i krem kvasac čiji su koreni još u 19-tom veku. To je kvasac u tečnosti i koristi se u velikim pekarskim pogonima.
- Aktivni suvi kvasac se može upotrebljavati u domaćinstvu. Sastoji se od grubih duguljastih granula gde su žive stanice obmotane suvim, mrtvim stanicama kvasca i aktiviraju se hidratizacijom.
- Brzorastući kvasac je podvrsta instant suvog pekarskog kvasca i koristi se za brže bujanje testa.
- Pahuljice od kvasca su mrtve stanice kvasca koje se prodaju isključivo kao prehrambeni dodatak.
- Prehrambeni kvasac je bitan sastojak vegetarijanske i veganske ishrane. Bogat je vitaminima i mineralima, a siromašan mastima. Koristi se kao zamena za sireve.
Kvasac kao lek
Kvasac je dobar kod osećaja umora jer vraća energiju, snižava holesterol u krvi ako se kombinuje sa lecitinom iz soje. Pomaže kod ublažavanja bolova kod gihta i kostobolje i olakšava problem izazvane neurozama. Ako osoba ima problem sa bolestima koje nastaju usled nedostatka vitamina B kompleksa, on je pravi izbor. Osobe sa Kronovom bolešću ne bi trebalo da ga konumiraju jer podstiče pogoršanje simptoma.
To je jedno od najefikasnijih sredstava koje suzbija avitaminozu i najčešće se koristi za lečenje različitih oboljenja kože. Efekat je trenutno vidljiv pa se kvasac koristi često u raznim maskama za lice. Pošto je kvasac bogat vitaminima B kompleksa on pomaže u smanjenju stresa, nastanku raka gušterače, održava zdrav metabolizam.
Bitno je znati da se u lekovite svrhe uzimaju najviše dve do tri kašike kvasca u toku dana posle obroka. Sve više od toga je štetno za organizam jer može doći do zdravstvenih tegoba, proliva, povraćanja, povišene temperature ili sličnih simptoma trovanja.
Maska za lice od kvasca
Biotin u kvascu odličan je u borbi protiv akni. On pomaže i kod suve kože pa ćemo vam neke recepte predstaviti.
Da biste napravili masku protiv akni potrebno je jednu supenu kašiku pekarskog kvasca preliti sa supenom kašikom vrele vode pa ostaviti koji minut da se ohladi. Onda dodajte kašičicu meda i četvrtinu kašičice želatina u prahu. Sve se pomeša i nanese na lice. Ostavi se na licu dvadeset minuta, a onda se uradi blagi piling i ispere se mlakom vodom. Lice se osuši blagim tapkanjem peškirom, a zatim se nanese odgovarajuća krema.
Uslučaju suve kože masi koja se sprema za akne se doda žumance i kašičica maslinovog ulja. Masa se nanese na lice, drži dvadeset minuta pa ispere mlakom vodom. Posle toga se stavi odgovarajuća krema.
Kvasac za kosu
Kvasac je dobar i za negu kose. Pola kesice kvasca se pomeša sa dve, tri kašike tople vode i ostavi pola sata da stoji. Nanese se na kosu masiranjem korena dlake. Ostavi se pola sata na kosi pa se kosa dobro ispere toplom vodom. Kosa će nakon tretmana brž rasti, postaće jača i otpornija. Biće zaštićena od pucanja i manje će opadati.
Verovatno vam nije poznato da kvasac možete koristiti i kao začin. Kašičicu kvasca možete posuti preko cerealija, umešati ga u supu, pire ili grašak, ali i u sok od paradajza. Može se posuti po jogurtu ili siru, a ko želite da vam se pasulj brže skuva sipajte ga u vodu u kojoj ga kuvate.
Iskoristite pravilno i ovu korisnu namirnicu kako bi vam organizam bio zdrav!