Spelta ili drugačije zvana krupnik, krupnica ili pir je vrsta žitarice koja je bliski rođak današnje pšenice. Ove dve žitarice se u svetu često uzgajaju zajedno pa ima dosta mešanih sorti između njih.
Spelta ili krupnik je za mnoge nepoznata biljka, ali se danas sve više uzgaja posebno u Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji i Finskoj. Što se tiče prinosa, zaostaje za pšenicom, ali je otpornija biljka, bolje podnosi oštru klimu i bolesti. Krupnik ili spelta je prilagodljiva klimatskim uslovima i zemljišnim činiocima, a zbog svoje otpornosti na štetočine i bolesti pogodan je za bio ili organsku proizvodnju. Gajenje spelte je slično gajenju obične pšenice, osim primene mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja. Gajenje je rentabilnije od obične pšenice.
Spelta: Lekovita svojstva i hranljivost
Spelta ima nizak sadržaj glutena u zrnu, poreklom je iz južne Azije, pre 9000 godina donešena je na Bliski Istok, pa se odatle proširila na selu Evropu. Spelta je vekovima korišćena pa je u jednom momentu njena upotreba zamrla i upotrebljavala se samo za ishranu vrhunskih trkačkih konja.
Speltu su koristili i stari Rimljani, gajila se u celoj Imperiji, u Nemačkoj, u Alpskim predelima i u delovima Panonske nizije. Mađarska plemena koja su se naselila u Panonskoj niziji su je takođe koristila za ishranu sve do polovine dvadesetog veka. Kada su stvorene visokorodne sorte ova žitarica je skoro isčezla. Sedamdesetih godina prošlog veka ponovo je postala aktuelna kao zdrava i bezbedna hrana. Prvo je procvat doživela u Švajcarskoj, Austriji, a onda i u drugim zemljama Zapadne Evrope, Severne Amerike.
Danas je ponovo njena primena povećana posebno u slučajevima alergije na pšenicu. Spelta je žitarica sa debelom opnom koja je štiti od insekata, ali i od pesticide i drugih otrovnih materija.
Po kineskoj medicine Spelta ima grejuće dejstvo na organizam, slatkastog je ukusa, jača slezinu, vlaži organizam koji je suv i pregrejan, Preporučuju ga iscrpljenim i slabim osobama, kod dijareje i slabog varenja, kod grčeva.
Spelta ima veći sadržaj belančevina, masti i dijetetskih vlakana od drugih žitarica. Sadrži još i ugljene hidrate, mineralne materije, vitamine i selulozu, kalcijum ,kobalt, gvožđe, fosfor i magnezijum. Dijetetska vlakna su lako rastvorljiva u vodi što omogućava dobru resorpciju hranljivih materija u organizmu. Zrno spelte sadrži i više esencijalnih aminokiselina leucina, metionina i fenilalanina od obične pšenice.
Spelta svojim sadržajem štiti organizam od Parkinsonove bolesti, depresije i reguliše nivo šećera u krvi. Jača imunitet, a pošto sadrži dosta selena čiji nedostatak doprinosi pojavi raka.
Hranljive materije koje spelta sadrži ne opterećuju probavni sistem, organizam ih lako prihvata i brzo ulaze u krvotok. Još jedna prednost spelte tj. krupnika je da on, iako sadrži vrstu glutenina, ne izaziva alergiju pa je mogu jesti osobe alergične na glutenin.
Speltino brašno
Spelta se prerađuje u mekinje , griz, kuskus i speltino brašno, od nje se spremaju mnoga jela, a najviše se naravno koristi za hleb i peciva. Mlevena i prepržena zrna se koriste kao zamena za kafu.
Hleb od spelte se preporučuje i sportistima, a dijeta na njenoj bazi je efikasna kod crevnih oboljenja, smetnji u metabolizmu, oboljenja bubrega, kod raznih alergija izazvanih ishranom. Kao i sve dijete i ova se sprovodi u dogovoru sa lekarom. U Nemačkoj je čak uvršćena u lečenje nekih poremećaja kao što su herpes i SIDA, razna oboljenja kostiju kao što je arthritis, kod raka i određenih posledica zbog primene antibiotika.
Od zrna spelte se dobija integralno i belo brašno. Integralni hleb od spelte ili krupnika ima braonkastu boju koja potiče od mekinje koja sadrži najviše mikroelemenata i vlakana. Što se belog hleba od spelte tiče on dugo ostaje elastičan i mek čak i nedelju dana, sladunjav je i prijatnog ukusa. Od brašna spelte se može praviti testo bez dodavanja jaja pa ga mogu jesti i osobe osetljive na albumin koji se nalazi u jajima.
Hleb od spelte bez kvasca
Hleb od spelte se pravi slično običnom hlebu, ali ima dodatke koji su vrlo zdravi i zajedno sa speltom daju vrlo koristan dodatak ishrani.
Da bi dobili hleb od spelte potrebno je pomešati 600 grama speltinog brašna, 2 dl kisele vode, 2 dl jogurta i sve sobro sjediniti. Dodati jedno jaje i opet dobro umutiti da se sve sjedini pa dodati prašak za pecivo, po kašičicu soli i šećera i dve kašike maslinovog ulja. Na kraju u sve to dodati semenke bundeve, lana, susama i suncokreta. Stavite masu u predhodno uljem podmazanu i brašnom posutu tepsiju pa stavite da se peče u zagrejanu rernu. Peče se oko 40 minuta na 200 stepeni.
Hleb od spelte i heljde
Hleb od spelte i heljde se slično pravi. Pomeša se po 300 grama brašna od spelte i heljde pa se dodaju po 2dl kisele vode i jogurta, prašak za pecivo, so i šećer, maslinovo ulje, jaje i semenke lana, bundeve, suncokreta ili susama. Peče se isto kao predhodni hleb. Fantastičnog je ukusa i mirisa.
Osim hleba, od spelte se može praviti i pasta sa susamom i slaninom, sa poširanim jajima ili razne kaše sa sirom i sličnim dodacima.
Speltin slatki hleb sa jabukama
Od spelte se može praviti i slatki hleb sa jabukama za koji je potrebno četvrt šolje mlake vode, dve kašičice suvog kvasca, ¾ šolje mlakog mleka, četvrt šolje šećera, kašičica soli, pola šolje istopljenog putera, dva jajeta, dve kašičice mlevenog kardamoma, jedna ipo šolja brašna od spelte, šolja pšeničnog brašna, kašika mleka ili pavlake, 6 jabuka.
Kvasac se stavi u mlaku vodu pa ostavi desetak minuta i kad počne da se peni doda se mleko, četvrt šolje šećera, so , puter, jedno jaje, kašičica kardamoma, brašno, pa se formira meko testo. Muti se mikserom ili rukom da testo postane glatko i sjajno, da bude kao testo za picu. Testo se stavi u podmazanu činiju i ostavi da stoji sat vremena. Onda se prebaci na brašnom posutu površinu i rastanji u pravougaonik 30 x 38. Testo se prebaci u pak papirom obložen pleh, umuti se jaje i mleko pa premaže testo. Prekrije se krpom i ostavi da naraste oko sat ipo vremena, a rerna se zagreje na 180 stepeni. Za to vreme očistite i isecite jabuke na kriške pa ih poređajte po testu, premažite preostalim jajetom i pecite dvadesetak minuta, pa ostavite u plehu da se ohladi. Posle toga ga prebacite na kuhinjsku rešetku i ostavite da se skroz ohladi.
Sok od spelte
Lekovita dejstva spelte se spominju u literature, a Dr Farkas je 2007. godine opisao svoje iskustvo sa tumorom koji se u Mađarskoj lečio samo hemoterapijom i zračenjem. Tada je čuo za sok od trave krupnika ili spelte. Suština je da se neoljušteno zrno poseje gusto u plastični sud i da se prekrije tankim slojem zemlje. Zaliva se destilovanom vodom na sobnoj temperature desetak dana. Onda se žanje makazama, stavlja u plastičnu kesu i stavi u frižider do deset dana. Od trave se svakodnevno uzima mala količina, melje se u mlinu koji ne sme da ima metalne delove, vlaknasti deo se baca, a sok se pije svakog dana od 4-8 supenih kašika, dvadeset dana najviše dva sata posle ceđenja. Pravi se pauza od dvadeset dana pa se terapija nastavlja po potrebi.
Dr Farkas je izlečen, a u SAD se ova metoda koristi kao preventivna mera protiv tumora i raka.
Spelta se primenjuje i u slučajevima kada je neko izuzetno mršav i slab pa ne može da žvaće. Tada se koristi kuvano zrno kome se dodaje maslac, žumanca, so ili med. Ova se mešavina koristi dok bolesnik ne ozdravi.
Spelta je izuzetno zdrava i treba je uvrstiti u ishranu bez obzira u kom obliku. Na vama je da odlučite. Sve je stvar ukusa!