Rogač je zimzeleno drvo ili žbun iz porodice bobova još poznat i kao –hleb svetog Jovana– jer se po predanju Jovan Krstitelj njime hranio dok je živeo u pustinji. Rogač se gaji od davnina, cenjen je zbog svojih plodova koji su bili važna namirnica za ljudsku ishranu kao i za ishranu stoke. Plodovi rogača se mogu godinama sačuvati na stablu, jesu malo osušeni ali su upotrebljivi.
Rogač je upotrebljavan kao zaslađivač do pojave veštačkih zaslađivača, a upotrebljava se i kao zamena za kakao, u duvanskoj industriji i u kozmetici. U upotrebi je punih 4000 godina. Egipćani su ga koristili kao lek, a Grci i Rimljani kao prirodni dezert.
Pradomovina rogača je područje Mediterana. Biljka rogač je nisko drvo, ali može da naraste i do 15 metara. Stablo mu je vrlo razgranato. Ima široko deblo, kora mu je gruba i smeđa, a krošnja gusta sa mnogo listova. Rogač podnosi zimske temperature kao i agrumi do -6 stepeni. Ne podnosi veliku količinu vode u podlozi, ima dubok i jak koren i može da živi do 200 godina. Plod rogača je u obliku mahune, ljubičasto smeđe boje koja je kriva i duga do 20 cm, a široka do 4 cm sa 10-15 semenki. Mahuna je mesnata, jestiva i zrela godinu dana posle cvetanja. Seme je crvenkastosmeđe, glatko i sjajno dugačko 8-12 mm, a široko od 3,5-8,5 mm. Bez obzira na veličinu i uslove čuvanja, semenke uvek imaju istu masu, tačno 0,18 grama. U antičko doba semenke rogača su služile za merenje zlata, a taj naziv za jedinicu zlata od 0,18 grama se koristi i danas kao karat.
Rogač kao lek
Rogač je zbog svojih svojstava veoma cenjen jer sadrži kalcijum, kalijum, bakar, riboflavin. Sadrži i vitamin E, vitamine B kompleksa, gvožđe, magnezijum, fosfor, mangan i selen, tanine i galnu kiselinu koja je dobar analgetik, antiseptik, deluje antibakterijski, antioksidativno i antivirusno.
Rogač je izuzetno dobar za jačanje imuniteta, sprečava alergiju i dobar je u prevenciji dečije paralize. Pošto sadrži veliku količinu fosfora i kalcijuma, rogač pozitivno utiče na zdravlje zuba i kostiju, pa time smanjuje i rizik od osteoporoze. Po rezultatima nekih istraživanja rogaču se pripisuje i mogućnost da spreči rak materice, a preporučuje se i za prevenciju raka pluća.
Osim navedenih pozitivnih osobina, rogač sprečava probavne tegobe, smanjuje loš holesterol i šećer u krvi, podstiče iskašljavanje i pomaže kod astme, štiti srce i krvne sudove.
Još jedna zanimljivost vezana za rogač. U Enciklopediji lekovitih biljaka piše da su britanski hemičari 19-tog veka rogač prodavali pevačima. Oni su rogač žvakali, a to im je pomagalo da održe glasne žice i da pročiste grlo. Napitak od rogača se lako pravi, a vrlo je ukusan!
Rogač umesto kafe
Rogač se u kulinarstvu koristi najčešće kao prah koji služi kao odlična zamena za kakao. U prehrambenoj industriji rogač se najčešće koristi kao zgušnjivač i stabilizator. Dobra je zamena za osobe koje izbegavaju kofein i oksalate. Pržene semenke rogača se melju i koriste kao zamena za kafu. Mahune i semenke se mogu jesti i sirove. Rogač se često koristi za pripremu kolača i proizvoda od testa zbog svog jakog vezivnog svojstva. Sladak je i treba ga koristiti u manjim količinama, preporučuje se veganima, ljubiteljima sirove ishrane i dijabetičarima.
Rogač je odličan za decu i bebe!
Od 1941. godine rogač je popularan u pedijatriji kada je španski doktor primetio da su deca koja su ga konzumirala ređe obolevala od probavnih tegoba od dece koja ga nisu koristila. Tada su bebe koje su imale proliv pored konvencionalnih lekova lečene i rogačem i ispostavilo se da su se deca koja su lečena rogačem oporavila za dva dana, a ostala koja su lečena konvencionalnim lekovima duplo duže. Deci iz prve grupe se brže normalizovala temperature i telesna težina. Zbog svog sastava rogač mogu koristiti bebe posle navršenih šest meseci života. Osim za probavu bebe rogač mogu koristiti i za žvakanje kada im niču zubići. Mnoge studije vezane za rogač su rađene i pokazale su da je to izuzetna biljka sa puno korisnih svojstava za organizam čoveka.
Čaj od rogača se jednostavno priprema. Potrebno je dva rogača i 3 dl vode.
Rogač se izlomi na manje komade i prokuva se u vodi. Obično se čaj skuva uveče i ostavi da stoji do jutra. Procedi se i popije na gladan stomak. Tako se pije oko 25 dana.
Recepti sa rogačem
Mleveni rogač se može kupiti u skoro svim većim trgovinama i supermarketima i u prodavnicama zdrave hrane. U Grčkoj, Turskoj, Portugaliji, Španiji, na Malti, Siciliji i Kipru je poznat sirup od rogača koji se smatra izuzetno zdravim zaslađivačem koji sadrži veliku količinu kalcijuma, čak tri puta veću od mleka. Jakog je ukusa pa se obično meša sa sokom od narandže.
Postoji mnogo recepata u kojima se koristi rogač. Neke zanimljive ćemo vam i predstaviti pa odlučite hoćete li ih uvrstiti u svoje slatkiše.
Bombice od rogača i urme – Savršene za posnu Slavu!
Bombice od rogača su vrlo ukusne, a nije ih teško spremiti.
Potrebno vam je 100 grama urmi, 100 grama mlevenih badema, 100 grama seckanih oraha ili lešnika, 30 grama kokosa, 3 kašičice mlevenog rogača, pola kašičice cimeta, kašičica ekstrata vanile, veća zrela banana i za dekoraciju kokos ili mleveni bademi.
Prvo je potrebno urme iseckati ručno ili u nekom multipraktiku, a ako su sveže ispasirajte ih viljuškom. Takođe iseckajte lešnike ili orahe, a bananu izgnječite viljuškom. Sve sastojke izmešajte tako što prvo pomešate sve suve sastojke, a potom dodate banana, urme i ekstrat vanile. Sve onda dobro izmešajte da se dobije smesa od koje se mogu praviti kuglice. U zavisnosti da li je masa premeka ili pretvrda, dodajte kokos ili badem, ili još suvog voća ili kašičicu vode. Kada ste dobili adekvatnu masu, formirajte kuglice koje možete ubrljati u kokos ili mleveni badem. Ostavite ih u frižideru da se ohlade i malo stegnu pa ih služite na sobnoj temperaturi.
Kolač od rogača i jabuke (Posno)
Drugi recept je kolač koji se pravi od rogača i jabuka, bez jaja. Za njega je potrebno 7 kašika ulja, šolja šećera, 2 kašike rogača, izrendana jabuka, šolja griza, prašak za pecivo, malo vode ili mleka i brašna po potrebi, a može se po ukusu dodati i oniljenih orašastih plodova kao što su orasi ili lešnici.
Svi sastojci se pažljivo sjedine da se dobije homogena masa. Rerna se zagreje na 180, masa se sipa u pripremljen i podmazan pleh i stavi da se peče oko 40 minuta. Gotov kolač se pospe šećerom u prahu.
Kolač od rogača i meda (Mrsno)
Još jedna ukusna poslastica za koju je potrebno pomešati pola šolje meda, 3 jajeta, pola šolje ulja, pa ovim redosledom dodavati četvrt kafene kašike soli, pola kafene kašike vanile, pola šolje rogača u prahu, šolju brašna, pola kafene kašike praška za pecivo. Na kraju se doda šilja seckanih oraha, masa se sipa u podmazan pleh i peče oko 20 minuta na 200 stepeni.
Rogač je nepravedno zanemaren u ishrani, a toliko je koristan i ukusan!
Probajte ga pa sa nama podelite iskustva i recepte!