Koža je zaštitni omotač tela koji nas štiti od mehaničkih povreda i infekcija. Služi i kao regulator telesne toplote. Prljavština na njoj predstavlja povoljno tlo za razmnožavanje mnogih mikroorganizama koji se golim okom ne vide. Jedna od tih kožnih bolesti je i šuga. Šugu je otkrio Bonomo 1687. godine, a punu kliničku sliku o njoj da o Hebra, otac modern dermatologije. U toku drugog svetskog rata šuga je eksperimentalno izazvana na dobrovoljcima.
Neverovatno je da je ovo oboljenje opstalo u dvadeset prvom veku pored svih preparata i sredstava za održavanje higijene. i ne samo što je opstalo nego se vešto širi po populaciji svih uzrasta. Razlog tome je uglavnom nemar zaraženih osoba ili stid da se ode kod lekara, pošto se šuga povezuje sa lošim higijenskim uslovima života, što nije istina. Šugu može dobiti svako i lekari je tretiraju kao bilo koje drugo oboljenje ili alergiju.
Šta je šuga i kako se prenosi
Šuga je parazitarno oboljenje kože. Ono je uzrokovano prazitom šugarcem ili Sarcoptes scabiei i manifestuje se u obliku papula, vezikula ili linearnih kanalića u kojima se nalaze paraziti i njihova jaja. Čovek je rezervoar zaraze, a prenosi se direktnim kontaktom, ali i produženim kontaktom sa kožom osobe sa šugom. Prenošenje preko donjeg veša i posteljine ostvaruje se jedino ukoliko su oni neposredno pre toga zaraženi od strane obolele osobe. Kod odraslih osoba je put prenosa seksualni kontakt i ona kao kožno oboljenje spade u polne bolesti, nije dramatična, ali ljudi moraju biti oprezni. Ne prenosi se kontaktom sa kućnim ljubimcima ili drugim životinjama.
Iako je u nekim prošlim vremenima pojava šuge povezivana sa siromaštvom i lošim higijenskim uslovima činjenica je da je i sad rasprostranjena širom sveta i da od šuge obolevaju ljudi svih socioekonomskih nivoa bez obzira na pol, uzrast, rasu ili nivo i standard lične higijene. Kolektivni smeštaj je na udaru ovog sve češćeg oboljenja. Predškolske ustanove, starački domovi, socijalne ustanove, zatvori su česta mesta gde se šuga odomaći.
Iako se verovalo da je ta bolest iskorenjena epidemiolozi tvrde i upozoravaju da svake godine šugu godišnje dobije 300 novih pacijenata, a da trenutno u našoj zemlji ima oko 5000 ljudi koji imaju šugu. Što je pre prepoznate po crvenilu, svrabu i perutanju kože brže ćete je se otarasiti. Najbitnija je lična higijena jer se bolest brzo prenosi rukovanjem, poljupcem, upotrbom čaše, pribora ili peškira obolelog obolelog kao i seksualnim putem.
Šuga simptomi
Simptomi šuge se manifestuju 4 do 6 nedelja nakon kontakta sa zaraženom osobom. Ako je osoba već imala šugu, simptomi nastaju 1 do 4 dana po ponovnoj ekspoziciji. Osoba koja ima šugu je zarazna sve dok se šugarac i njegova jajašca ne unište odgovarajućim lekovima.
Osobe koje dobiju šugu bore se sa nesnosnim svrabom posebno noću ili ako su u nekom toplom prostoru. Šuga izgleda kao alergija, koža dobija nešto slično bubuljicama što je alergija na antigene parazita. Najčešće se promene nalaze na laktovima, ručnim zglobovima, pazušnim jamama, između prstiju ruku, na butinama i stomaku, a kod dece majčešće na koži glave lica, vrata, dlanovima i tabanima. Osim toga češanjem se stvaraju i dodatne rane i povrede kože.
Podložne ovoj dosadnoj infekciji su osobe sa oslabljenim imunim sistemom, starije osobe, a posebno osobe sa mentalnim oboljenjima koje čiju koža ova bolest zahvata u većoj i ozbiljnijoj meri i zove se krustava šuga. Kod njih je svrab veoma mali ili ga i nema, ali se pojavljuju razna zadebljanja na koži i diskoloracija noktiju. Lečenje kod ovih pacijenata mora što pre početi da ne bi došlo do drugih komplikacija.
Kako se leči šuga?
Šuga kod ljudi se leči skabicidnim sredstvima koja ubijaju šugarac prepisanim od strane doktora i leče se svi članovi porodice bez obzira da li je imaju sve dok svrab ne nestane ponovnom terapijom nakon dve do četiri nedelje.
Postoje losioni i kreme koji uspešno uništavaju šugarca, ali treba biti uporan jer se može desiti da tegobe ostanu izvesno vreme i posle uspešno sprovedenog lečenja zbog alergijske reakcije na raspadne produkte parazita.
Lindan, krema, losion ili šampon su veoma dobri za uništavanje šugarca, ali nisu preporučljivi maloj deci, trudnicama i osobama sa oslabljenim imunitetom.
Euraks je lek za šugu kod male dece jer ne sadrži hemijske komponente.
Elimit je takođe efikasan i bezopasan, pa ga mogu koristiti deca.
Stromektol je poželjno primenjivati u vidu tableta.
Lek za šugu se nanosi na celo telo, od glave do nožnog prsta i uglavnom je potrebno da se ne skida od 8 do 14 časova. Posteljinu i odeću obolelog dobro oprati i osušiti na višim temperaturama ili ih držati u vreći zatvorene bar jedan do dva dana pa onda oprati.
Mnogi medikamenti leče šugu, ali bilo bi dobro konsultovati se sa dermatologom jer nisu svi preparati za sve uzraste.
LEČENJE SUMPOROM: Sumpor je takođe preporučljiv. Tri večeri se telo maže 5-10% sumporom, a cetvrti dan se spere toplom vodom.
Šuga lečenje prirodnim putem
Osim medicinskih preparata postoje i prirodni koje su ljudi od davnina koristili za ovu bolest.
ULJE ORIGANA: Najbolje prirodno sredstvo za lečenje šuge je ulje origana. Razblaženo ulje origana se namaže na zahvaćena područja. Prekrijte takođe celo telo, od glave do pete tankim slojem ulja Pomešajte jedan deo origano ulja sa dva dela hladno ceđenog maslinovog ulja da bi ga lakše razmazali po telu. Ponovite još jednom na samo zahvaćenim mestima. Ovo se primenjuje i ponavlja kao dnevna rutina dok se infekcija ne zaustavi. Svu odeću, posteljinu ili druge objekte takođe potopite ili premažite mešavinom tople vode i ulja divljeg origana, dve kapaljke ulja u litar i po vode i stavite unutra stvari koje bi mogle biti kontaminirane preko noći da odstoje pre pranja.
ULJE RUZMARINA: Druga kombinacija prirodnog leka je ulje u kome se natapao ruzmarin. Bolesna mesta mažete ovim uljem, pa posle sat vremena ta ista mesta namazati prirodnim medom. Ponavljati nekoliko dana.
ZOVIN LIST: Zovin list je takođe lek za ovu boljku. Dve kašike zovinog lista, 3 kašike potočnjaka stavite u litru ključale vode i ostavite da odstoji pola sata pa ispirati bolesna mesta više puta dnevno.
Prevencija širenja šuge
U poslednje vreme povećan je broj osoba koje se žale na problem sa šugom pa je prevencija neophodna i usmerena je na edukaciju stanovništva i medicinske javnosti o načinu prenošenja i načinu suzbijanja. Osobe koje se leče moraju se do izlečenja izolovati od većih zajednica, škola, vrtića, preduzeća kako se šuga ne bi prenosila i kako bi oni mogli efektno da se izleče. Čak i posteljina i odeća zaražene osobe se posebno pere vrelom vodom i sušenjem kako bi se uništili paraziti i jajašca.
Najveći problem predstavlja to što ljudi koji dobiju šugu tome ne pridaju veliki značaj i ne pridržavaju se uputstva doktora. Šuga nije sezonska bolest, može se širiti u bilo koje doba godine i spade u dosadne bolesti.
Pošto je šuga veoma dosadna i naporna kožna bolest, ipak vam preporučujemo što brže rešavanje problema i lečenje preparatima koje vam dermatolog prepiše. Sve navedeno je efikasno, pitanje je samo brzine delovanja. Mora se voditi računa da se što manje ljudi zarazi pa treba sprovesti sve dodatne operacije što se tiče odeće i posteljine obolelog da ne dođe do nepotrebne kontaminacije.
I da zaključimo:
Još jednom ćemo ponoviti određena pravila kojih se treba pridržavati u lečenju šuge.
- Pre upotrebe bilo kog preparata treba se okupati toplom vodom i izmasirati kožu oštrim peškirom.
- Lek dobro utrljati u kožu i to posebno na mestima gde se paraziti najviše zadržavaju.
- Ne menjati veš tokom lečenja.
- Posle završenog lečenja presvući garderobu, veš, posteljinu i prekrivače i oprati u vreloj vodi i prepeglati što toplijom peglom.
- Ako jedan član porodice oboli svi moraju odraditi trertman preventive i lečenja. U većim kolektivima takođe lečiti i zdrave i zaražene.
I još jedna napomena. Nemojte se ustručavati da potražite lekarsku pomoć. Šuga nije nikakvo strašno oboljenje i može je svako dobiti, a brzina delovanja na nju je i brzina rešavanja nesnosnog svraba.