Boginje ili virusne osipne groznice se ubrajaju u grupu zaraznih bolesti. Karakteriše ih osip po koži kao i simptomi oboljenja disajnih organa koji su praćeni povišenom temperaturom. Boginje se pojavljuju uglavnom u dečijem i ranom adolescentnom dobu, ali se mogu javiti i u zrelijem dobu, verovatno zbog nedovoljne izloženosti virusu u mlađim danima ili zbog ne baš stoprocentne zaštite prilikom vakcinacije. Uglavnom se u tom dobu kao problem uz dobijanje boginja javljaju ožiljci, upala pluća, herpetični osip na sluznici oka, zapaljenje uha i sinusa, a i virusna upala centralnog nervnog sistema, ali ređe. Kao sekundarna komplikacija javlja se herpes zoster kao znak produženog pada imuniteta ili nekog stresa, u kasnijim godinama.
Vakcinacijom se u našoj zemlji značajno smanjio broj obolelih od morbila i rubeole. Ipak poslednjih godina ima mnogo zagovornika nevakcinisanja dece pa mnogi roditelji ne dozvoljavaju da se njihova deca vakcinišu. Pretpostavlja se da će se posledice toga osetiti u budućnosti kao veći problem.
Stanovništvo Srbije mladje od godinu dana i starije od 35 godina nije vakcinisano protiv Morbila i zbog toga se apeluje na sve roditelje da vakcinišu svoju decu.
Najpoznatije osipne groznice tj. vrste boginja su varičela, morbili, šarlah i rubeola. Razlikuju se po mestima na kojima se pojavljuju, po načinu širenja, odjednom ili u talasima, u redu ili bez reda, po izgledu i zastupljenosti na koži. Rubeola i ovčije boginje nisu preterano opasne i vrlo retko dolazi do komplikacija, dok male boginje tj. morbile mogu imati trajnije posledice, a u ekstremnim slučajevima, naročito kod odraslih, i do fatalnog ishoda.
Rubeola ili Crvenka
Što se tiče rubeole koja je trenutno aktuelna to je blaga virusna sepsa iz grupe osipnih groznica, a uzročnik je virus rubeole i nalazi se kod obolelih u krvi i nosno ždrelnoj sluzi. Izvor infekcije je isključivo bolesnik i to u prvim danima oboljenja, širi se direktnim kontaktom i Figelovim kapljicama. Inkubacija traje dve do tri nedelje. Najčešće obolevaju deca i mlađe osobe, a obično se javlja zimi ili u rano proleće. Narodni izraz za rubeolu je crvenka ili srednje boginje.
Simptomi rubeole su povišena temperature, ponekad kijavica i blagi kašalj, konjuktivitis. Stadijum osipa rubeole karakterišu uvećane limfne žlezde koje su uvećane dve do tri nedelje, a uvećanje ždrela je ponekad praćeno i uvećanom slezinom. Dijagnostikuje se na osnovu kliničke slike, epidemioloških podataka i laboratorijskom potvrdom dijagnoze.
Osip počinje na licu i širi se naniže preko tela u toku jednog dana. Osip se sastoji od mnogobrojnih malih izolovanih tačkica koje nisu grupisane. Prvog dana podseća na male boginje, drugog obično podseća na šarlah, a trećeg može i nestati. Od rubeole se boluje jednom u životu jer se stiče doživotni imunitet.
Rubeola nije zarazna kao ovčije boginje, svake tri do sedam godina dolazi do epidemije rubeole, a pojedini slučajevi se mogu javiti uvek. Prenosi se kontaktom sa obolelim 14-21 dan. Komplikacije su veoma retke. Bilo bi dobro da svako dete, a naročito devojčice preleže ovu bolest u detinjstvu jer rubeola u prvim mesecima trudnoće može prouzrokovati ozbiljne posledice u razvoju ploda.
U periodu kada se oboli od rubeole treba što više odmarati, hraniti se lakom i zdravom hranom i voditi računa o higijeni. Antibiotici se koriste samo u slučaju da je došlo do upale uha, zapaljenja pluća.
Ovčije boginje ili Varičele
Druga vrsta boginja koja je najčešća zarazna bolest kod dece od 1-7 godina je varičela ili u narodu poznata kao ovčije boginje. Najčešće se javlja kao epidemija u dečijim kolektivima, prenosi se preko disajnih puteva, kašljanjem , kijanjem, kapljicama pljuvačke. Osim dece koja nisu preležala ove boginje ugroženi su i roditelji koji ih nisu imali. Trudnice bi trebalo da izbegavaju kontakt sa obolelom osobom ako već nisu imale ovu vrstu boginja da ne bi došlo do problema sa trudnoćom.
Ovčije boginje traju oko dve nedelje, a osoba je zarazna dva dana pre izbijanja boginja pa sve dok se boginje ne osuše, a nove ne pojavljuju.
Prvi simptomi ovčijih boginja pre osipa su zamor i malaksalost, bol u mišićima i zglobovima, povišena temperature, povraćanje i glavobolja. Posle toga se pojavljuju karakteristične bubuljice koje se kasnije napune tečnošću pa nastaje vezikula. Tečnost požuti i zamuti se, puca i nastaju kraste koje se suše i otpadaju. Osip se pojavljuje po celom telu u nekoliko navrata, neprijatan je i oseća se svrab koji je veoma neprijatan.
U prošlosti se nije preporučivalo kupanje obolele osobe što je po današnjim shvatanjima i saznanjima pogrešno. Održavanje higijene i kupanje je poželjno zbog pojave bakterija, a preporučuje se i kupka sa blagim rastvorom hipermangana. Brisanje posle kupanj mora biti što nežnije kako ne bi došlo do pucanja vezikula i razmazivanja sekreta.
Ovaj virus dovodi do slabljenja imunog sistema pa se često pojavljuju upala srednjeg uha, bronhitis, upala pluća koje se leče antibioticima. Čim se primete promene u zdravlju osobe trebalo bi se obratiti lekaru kako bi postavio dijagnozu i posavetovao pacijenta o vrsti bolesti i njenim karakteristikama.
Ovčije boginje kod dece i odraslih – lečenje
Ne postoji klasičan lek za ovčije boginje već se sprovodi simtomska terapija što znači da se koriste lekovi za snižavanje temperature ako je ima. Boginje se tretiraju određenim sredstvima koje će ublažiti svrab, a bolesnik se izoluje. Svrab je toliko neprijatan da je izuzetno bitno eliminisati ga jer se obolela osoba češe, kida kraste na čijim mestima se pojavljuju oštećenja na koži koja mogu biti trajna, a i podložna su bakterijama pa se sve može dodatno iskomplikovati. Za to se koristi sterilni talk i pena za hlađenje koji ublažavaju svrab i iritaciju.
Odrasli mnogo teže podnose ovčije boginje od dece. Svrab je intenzivniji, osećaj gušenja je prisutan do izbijanja poslednje boginje.
U periodu trajanja boginja ne bi trebalo izlaziti napolje da temperaturne razlike ne bi negativno uticale na tok oporavka, a i zbog oslabljenog imuniteta jer je organizam tad podložan uticaju i svih ostalih bakterija.
Deca koja su se intenzivno bavila sportom ne bi trebalo da počnu sa punim treningom dok malo ne ojačaju imunitet što znači bar dve nedelje od potpunog ozdravljenja, a to je najmanje četiri nedelje od početka bolesti. Opterećenje ni tad ne bi trebalo da je maksimalno.
Male boginje ili Morbile
Morbile su male boginje i veoma su zarazne. U prošlosti, pre ere vakcinacije bile su veoma česta bolest male dece, imala je često teške posledice, a moglo je doći i do smrti. I ovih dana se puno o njima piše jer su se u nekim delovima zemlje pojavile i slučajevi su dosta komplikovani. Svi apeluju da se vrši vakcinacija dece da ne bi došlo do većih epidemija.
Male boginje inkubacija i simptomi
Ova bolest posle deset dana inkubacije od prodiranja virusa u organizam počinje burno sa temperaturom od 38 do 40 stepeni, počinje glavobolja, jeza, dete je malaksalo i uznemireno, počinju da se pojavljuju suze i smeta mu svetlo, boli ga grlo i curi mu nos. Pojavljuje se i suvi uporni kašalj, a ponekad i proliv jer i creva mogu biti zahvaćena.
Za male boginje je tipično da se na mekom nepcu vide crvene mrlje zvezdastog oblika i nejasnih granica. Na unutrašnjoj strani obraza pojavljuju se Koplikove mrlje, bele veličine čiodine glave. Kada sve to izađe bolest kao da jenjava i pomisli se da je to samo jači nazeb. Međutim temperature ponovo počinje da raste i ostaje visoka oko tri dana sve dok ospice ne izbiju. Ako se i treći put pojavi visoka temperatura onda je došlo do nekih komplikacija i treba otići lekaru.
Ospe su ružičaste, ovalne, veličine sočiva. Nekada su retke na telu, a nekada su guste da se i dodiruju. Male boginje se prvo javljaju iza ušiju pa na kosatom delu glave, na vratu i licu, posle dva dana se spuštaju po trupu i nogama. Kako se pojavljuju tim redom i blede kad se povlače. Traju tri do šest dana. Perutanjem tamne mrlje na njihovim mestima nestaju.
Kod težih oblika temperatura može biti i viša, pojavljuje se jak psihomotorni nemir pa čak i kolaps. Može doći i do krvarenja iz nosa. Kod odraslih se ređe javlja, ali kad se male boginje pojave mnogo se teže podnose. Temperatura je visoka, a opšte stnje mnogo lošije.
Kada male boginje zahvate organizam, mnogo je više potrebno nege nego lekova. Prostorija u kojoj bolesnik leži treba da bude svetla i provetrena. Potrebno je redovno kupanje i presvlačenje i dovoljan unos tečnosti, kao voće i sokovi. Ako je nestao, apetit će se vratiti čim pacijentu bude bolje.
Zbog svega što smo ovde naveli dobro razmislite da li je decu potrebno vakcinisati ili ne jer je jedina zaštita od ove bolesti vakcinacija.