Verovatno mnogi od Vas znaju šta je vegetarijanska ishrana, ali nije na odmet da još nešto saznate o ovoj vrsti ishrane i ljudima koji joj pribegavaju  bez sugestija,  predrasuda  i komentara da li je dobra ili ne, jer je stvar izbora svakog od nas kako će se i čime hraniti. Svako svoj organizam najbolje poznaje i  trudi se da mu udovoljava i pomogne na način koji on smatra da je najbolji.

Razlozi za vegetarijanstvo su različiti. Etički, religijski, duhovni, ekološki, ekonomski, zdravstveni. Od zdravstvenih razloga najčešći su smanjenje gojaznosti, smanjenje rizika od bolesti srca, smanjenje pojave visokog pritiska, smanjenje problema sa varenjem.

Šta jedu vegetarijanci?

Vegetarijanska ishrana je način ishrane koji se zasniva na korišćenju namirnica biljnog porekla, žitarica, mahunarki, voća, povrća, eventualno mlečnih proizvoda i jaja. Vegetarijanci ne jedu životinjsko meso uključujući i ribu. Razlozi za ovaj način ishrane su različiti, a najčešći je etički problem sa ubijanjem životinja. Slogan vegetarijanaca je, meso je ubistvo, naglašava njihovo protivljenje ubijanju životinja. Masovni uzgoj mnogi vegetarijanci smatraju neetičkim ophođenjem prema životinjama.

Vegetarijanci se dele na više vrsta.

• Vegani su osobe koje uopšte ne jedu namirnice životinjskog porekla, uključujući i jaja, mlečne proizvode i med.
• Sirovi vegani jedu samo sirove namirnice pa čak i hleb koji peku na suncu jer smatraju da se termičkom obradom gube sva bitna svojstva voća, povrća, i ostalih njihovih sirovih namirnica.
• Makrobiotika se bazira na ishrani celim zrnima žitarica i mahunarki koji su organski uzgajani, bez pesticide i veštačke prihrane, koriste žuti šećer, nerafinisano, najčešće maslinovo ulje i crno brašno.
• Frutarijanci za ishranu koriste samo plodove i semenje.
• Radikalni frutarijanci se hrane isključivo plodovima koje je samo palo na zemlju.
• Poluvegetarijanci su osobe koje koriste vegetarijanski način ishrane, ali povremeno koriste belo meso i ribu.

Vegetarijanstvo

Vegetarijanstvo se javlja još pre nekoliko hiljada godina u Indiji gde je ono i danas spiritualna praksa poznato kao nenasilje. U Evropi je Pitagora bio pobornik ove ishrane, a početkom naše ere zagovarali su ga i eseni, manihejci, bogumili i katari.

U 18-tom veku već je ovaj način ishrane bio poznat u svim zemljama i u svim slojevima ljudi. Povrće i žitarice su svima dostupni, a i lečenje ljudi počinje da se bazira na bezmesnoj ishrani.

Godine 1847. je osnovano Vegetarijansko društvo, a 1889. je član postao i Mahatma Gandi. Od tada se broj vegetarijanaca i društava stalno povećava. Mnogi poznati svetski ljudi su takođe bili vegetarijanci neki celog života, a neki jedan njegov deo. To su npr. Buda, Platon, Pitagora, Aristotel, Diogen, Seneka, Ciceron, Leonardo da Vinči, Isak Njutn, Žan Žak Ruso, Volter, Kant, Gete, Darvin, Lav Tolstoj, Edison, Nikola Tesla, Ajnštajn, Krleža, Kafka, Bob Marli, Džon Lenon i mnogi drugi.

Prednosti i mane vegeterijanske ishrane

Postoje prednosti i mane ove ishrane. Prednosti su višestruke, smanjuje koncentraciju masnoća u krvi, a time i srčani pritisak, a prema nekim novijim istraživanjima kod vegetarijanaca je manji procenat obolelih od raznih vrsta tumora, posebno debelog creva, dojke i prostate. Vegetarijanci imaju prosečno manju telesnu težinu, niži krvni pritisak i manje su skloni šećernoj bolesti  tipa 2.

Obično se upoređuju čitavi narodi i njihova ishrana kada se vrše ispitivanja, pa je tako kraći život Eskima povezan sa ishranom koja se bazira na mesu kitova i riba, a smatra se da  Tibetanci imaju dužu životnu stopu jer su poluvegetarijanci.

Ako se koriste raznovrsni biljni izvori količina proteina koju unose vegetarijanci je dovoljna za organizam. Esencijalne kiseline su bitne za organizam pa se kod ovog načina ishrane o tome mora voditi računa jer mali broj biljaka sadrži sve vrste. Zbog omega 3 masnih kiselina sporno je i izbegavanje ribe kod vegetarijanaca, ali taj manjak se nadoknađuje lešnicima, bademima i pistaćima. I vitamin B12 kog ima u životinjskoj jetri mora se nečim zameniti, obično punozrnatim žitaricama.

Vegetarijanstvo je ipak manje rigorozan način ishrane od veganstva jer koristi mleko, mlečne proizvode i jaja. Vegani čak ne nose ni odeću od krzna, vune, kostiju, kože, korala, bisera ni ičeg drugog što je životinjskog porekla.

Vegetarijanski recepti

Hrana koju koriste vegetarijanci je ukusna, jedu je i ljudi koji to nisu. Ona se uvek može naći na stolu svakog od nas bio vegetarijanac ili ne. Razlika je što je ta hrana njima glavni obrok, a ostalima uglavnom prilog ili salata.

Najidealnijom ishranom danas se smatra mediteranska ishrana u kojoj se najčešće konzumiraju maslinovo ulje, sveže voće, kuvano povrće i riba. Pogledajte par ukus ih recepata koji spadaju u ovaj tip ishrane: Mediteranska Ishrana RECEPTI

Preporučićemo vam neke recepte vegetarijansje ishrane, a vi odlučite hoćete li je uvrstiti u svoju ili ne. Zdravo je sigurno, ne brinite! Ovo su vrlo jednostavni vegetarijanski recepti.

Loptice od patlidžana

Loptice od patlidžana su predivne, a potrebno za njh vam je:

• 3 patlidžana
• dve zemičke od juče
• 2 jaja
• 80 grama parmezana
• čen iseckanog belog luka
• pola veze svežeg peršuna
• dve kašike prezli
• ulje, so i biber

Priprema se tako što se prvo patlidžan isecka na male kockice i stavi da se kuvaju. Posle deset minuta se izvade i ostave da se iscede i ohlade. Zemičke natopite vodom i izgnječite pa stavite u veću činiju i dodajte jaja. Parmesan, beli luk, prezle. Dobro promešajte pa dodajte kockice patlidžana koje moraju biti suve i dobro sve izgnječite dodajući so i biber. Tako pripremljenu smesu ostavite pola sata u frižideru. Izvaditi i formirati rukom ili kašikom male loptice i peći ih u vrelom ulju dok ne porumene. Možete ih jesti i hladne i vruće, kao prilog ili salatu ili uz salatu.

Supa od sočiva

Supa od sočiva je takođe pogodna za pripremu i može biti deo obroka bez obzira da li ste vegetarijanac.

Potrebno vam je:

• 250 grama sočiva
• glavica luka
• vezica zeleni za supu
• malo majčine dušice, prstohvat otprilike
• toliko i šećera
• dve kašičice jabukovog sirćeta
• so

Sočivo potopite u mlakoj vodi malo pre nego počnete da spremate supu. Procedite ga i stavite u lonac sa vodom da se kuva, pa dodate zelen i pola glavice očišćenog luka. Kad sočivo omekša procedite, a sočivo sa povrćem propasirajte kroz sito i vratite u supu. Dodajte ostale potrebne namirnice, malo još prokuvajte i supa je spremna za jelo.

Zdrava salata

Za ljubitelje paprike evo jedne baš dobre salate. Potrebne su:

• jedna crvena
• jedna zelena i jedna žuta paprika
• dva paradajza
• dve kašike seckanog peršuna
• 80 grama feta sira
• dve kašike seckanih pečenih badema
• dve kašike maslinovog ulja
• so, biber

Paprike isecite na pola, očistite i stavite u rernu da se ispeku. Čim koža paprika dobije braon boju, izvadite iz rerne i pokrijte folijom da bi posle lakše skinuli ljusku. Kad ih očistite, iseckajte ih na kocke 2×2, naravno otprilike, pa isecite i paradajz i feta sir na takve kockice  i ubacite sve u činiju. Dodajte maslinovo ulje, bademe, posolite i pobiberite. Na kraju pažljivo dodajte feta sir da se ne bi raspale kocke i promešajte opet pažljivo. Pospite peršunom i bademom ako ste malo ostavili za ukrašavanje ove zdrave salate.

Punjene pečurke

Još nešto za ljubitelje pečurki, punjene pečurke recept.

Pečurke, oko 400 grama, prvo očistite i odstranite im drške, premažite maslinovim uljem pa poređajte u tepsiju. U činiji pomešajte 50 grama sira, par seckanih čeri paradajza, 50 grama maslina, 100 grama parmezana. Dodajte još i oregano, peršun, jaje i so. Filujte pečurke pa stavite da se peku oko dvadesetak minuta na 200 stepeni. Pospite ih svežim peršunovim listom i poslužite sa tostom ili zelenom salatom ili ih prosto jedite bez ičega pride. Super je!

Save