Peršun je dvogodišnja biljka iz familije štitonoša. Prijatnog je mirisa, gaji se u vrtovima, koristi se kao biljka za začin, a može da raste i kao divlja. Ima beo, tanak, dugačak koren, stabljika mu je gola, listovi su nazubljenog oblika. Upotrbljava se cela biljka, koren, listovi i plod. Imamnogo pozitivnih svojstava kao što su, da pojačava apetit, povoljno utiče na rad bubrega, a peršunovo ulje se koristi kod problema sa grčevima. Peršun nije visokokaloričan, ali je bogat mineralima i vitaminima, pa ga to svrstava u kvalitetne namirnice i lekovito bilje. List je bogat vitaminom C, provitaminom A, vitaminima B grupe, kao i B12, mineralnim sastojcima, najviše kalijuma, gvožđa, kalcijuma, mangana, magnezijuma, bakra.
Lišće peršuna bitna svojstva zadržava samo ako je sveže i tada podstiče izlučivanje štetnih materija iz organizma. Koren peršuna se koristi u kulinarstvu kao dodatak supama, čorbama i ostalim varivima. Koren peršuna sa lišćem se može tokom zime sačuvati u svežem stanju ako se stavi u pesak. Još jedan način čuvanja je poznat. Lišće se opere u vodi i umota u suvu krpu da se dobro osuši. Sutradan se isecka i stavi u staklenu teglu sa puno soli pa stavi u zamrzivač.
Predhodnikom današnjeg peršuna smatraju se divovske paprati. Divlji peršun je bio hrana dinosaurusima, biljojedima i mesojedima. Danas je peršun dostupan stanovništvu tokom cele godine, a može se gajiti i u saksijama.
- Peršun poseduje mnoga lekovita svojstva od kojih su dosta poznati da otklanja loš zadah iz usta, a grickanjem peršuna se otklanjaju čak i mirisi belog i crnog luka.
- Otklanja nadutost i gasove u stomaku, a posebno je dobar kao diuretik.
- Pomaže u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, koristi se u slučaju visokog krvnog pritiska.
- Peršun se koristi i prilikom kašlja, pada imuniteta, asme, gripa, a čak se preporučuje ženama prilikom neredovnih menstruacija. Za kašalj se preporučuje i Beli slez ili Rtanjski čaj.
- Čaj na bazi peršuna i namazi napravljeni od njega pomažu pri sunčanju za sprečavanje i lečenje opekotina.
Ne treba preterivati sa konzumiranjem peršuna da ne bi došlo do manjka kalijuma u organizmu, ako se koristi kao diuretik. Deca ispod dve godine ne bi trebalo da koriste preparate koji sadrže veće količine peršuna.
Peršun je bogat i antioksidansima pa je preventiva i zaštita od raka. Treba ga umereno koristiti kao i sve ostalo. Za peršun su znali i stari Grci i Rimljani koji su verovali da će ako ga grickaju moći da popiju više vina, a da se ne napiju.
Čaj od peršuna – priprema
Caj od persuna se jednostavno pravi. 1 – 2 kašičice suvog lišća ili korena staviti u šolju vrele vode i ostaviti da odstoji 5 – 10 minuta. Piti 2 – 3 šolje dnevno.
Čaj od peršuna, pošto je jak i gorak uvek možete zasladiti, najbolje medom, a možete dodati i ceđeni limun radi boljeg ukusa. Možete pripremiti i dnevnu količinu čaja tako što ćete upotrebiti 30 grama osušenog lišća i korena i ubaciti ga u 1 litru vrele vode. Ohlađen napitak sipajte u flašu i konzumirajte tokom dana po potrebi.
Ne koristite iste listove prilikom spremanja dodatnog čaja jer svež peršun uvek možete naći u prodavnicama. Ulje ili sok od peršuna nisu preporučljivi za trudnice i doilje zbog mogućnosti kontrakcija.
Čaj od peršuna za pospešivanje mokrenja
Sitno iseckati koren, list i seme da dobijete 5 supenih kašika smese koju kuvate 5 minuta u pola litre vode. Ostavite da odstoji 20 minuta, procedite i pijete tri puta po šoljicu. Ovaj caj od persuna otklanja zastoj mokrenja i otečenost nogu.
Čaj od peršuna za otečene i upaljene oči
U 3 dcl vode stavite dve kašike sitno iseckanog peršuna. Kuvajte tri minuta. Čaj ohladiti i procediti kroz sterilnu gazu. Ispirati oči više puta dnevno, a preko noći možete stavljati obloge za koje je potrebno 6 grančica peršunovog lista koji se pre stavljanja dobro opere. Kad stavite listove na oči, poklopite ga gazom i spavajte u zamračenoj sobi.
Mi Vam nećemo reći da idete u peršun, ali svakako idite PO peršun i skuvajte jedan lep čaj!
