Post je svojevoljni čin uzdržavanja od hrane i pića na određeni period iz različitih razloga. Najčešći razlozi posta su medicinski i religijski. Ograničen unos hrane i povremeni post pozitivno utiču na zdravlje. Rizik od raka je smanjen, a takođe i od srčanih bolesti, poremećaja imuniteta, dijabetesa. Post usporava starenje i pozitivno utiče na dužinu života. Post se često koristi pri hirurškim zahvatima i kod određenih dijagnostičkih postupaka. U našoj religiji, post je jedna od Svetih tajni, pored krštenja i ispovesti.
Post se u drugim religijama razlikuje u dužini i vrsti, ali cilj je isti, da vernik dobije Božju milost, blagoslov i praštanje. Post kod katolika je obavezan za sve osobe od 18-60 godina dva dana u godini, na Čistu sredu i Veliki petak kada se jede samo jedan obrok i to ne do sitosti i naravno bez mesa toplokrvnih životinja i mesnih prerađevina. Kod hrišćana, obavezni postovi za sve vernike su isto na dva dana, a to su Badnji dan i Veliki petak. Katolici takođe ne jedu masnu hranu ni svakog petka, dok se kod hrišćana praktikuje post svake srede i petka. Najveći post je od zlobe i greha prema Bogu, sebi samom, svom bližnjem i svakom čoveku.
Zašto se posti?
U hrišćanstvu post predstavlja poseban čin pripreme za Sveto pričešće. Smatra se da treba očistiti dušu i um od negativnih i loših misli, okrenuti se sebi i svojoj porodici, ne zavideti, ne ogovarati, oprostiti neke nebitne razmirice i preslišati sebe i svoje ponašanje. Post nam daje priliku da se smirimo i detaljno analiziramo naše postupke, greške i ophodjenje prema drugima. Takodje, u postu su veća iskušenja, pa nam on dobrododje kao “trening” da ojačamo svoj duh i veru.
Pored duhovne konotacije, post je i uzdržavanje od masne, nezdrave i loše hrane koju svakodnevno unosimo, cigareta i akohola. Nije tajna da je većina namirnica prepuna šećera, hemije i aditiva koji nam se gomilaju u oranizmu i čine nas tromijim, bolesnijim i neraspoloženijim. Izbegavanje mesa i mesnih preradjevina, veštačkih slatkiša, masnih grickalica, jaja, mlečne masti, kafe, alkohola i cigareta, mi bar kratkoročno dajemo organizmu priliku da se očisti od otrova i regeneriše što vidimo po povećanoj energiji i raspoloženju koje nam se znatno popravi u toku posta.
Post na vodi
Post u pravoslavnom hrišćanstvu je uzdržavanje od masne hrane kao i od svih oblika grešnih dela, misli i želja. Pored molitve vernici postu pridaju veliki značaj. U pravoslavlju su duša i telo jedna celina pa se tako i post prihvata.
Jedan od načina posta je post na vodi pa ćemo vam ga malo približiti i navesti način i hranu koju u tom periodu možete konzumirati. Post na vodi nije ni malo lak pa je dobro znati nešto o njemu.Uskršnji post traje najduže od svih, čak sedam nedelja.
Ove godine je Uskršnji ili Vaskršnji Post rigorozniji nego predhodnih godina, pa je svaki dan od ponedeljka do petka posan na vodi dok je vikend ulje i riba.
Hrana spremljena na vodi znači da se jede posna hrana koja u sebi nema ulja i nije spremana na njemu. Post na vodi ne znači da osoba mora da gladuje već da jede posna jela na vodi koja su hranljiva i bogata korisnim namirnicama. Ta jela mogu biti ukusna i zdrava, a za njihovu pripremu nisu potrebni posebni dodaci ili začini, brzo i lako se pripremaju.
Prednost posta na vodi jeste sigurno gubitak suvišnih masnoća iz tela koje se pozitivno odražava na organizam i misli, ali treba znati da post na vodi nije dijeta ili izgladnjivanje ili detoksikacija organizma. Treba jesti zdravu, kombinovanu i izbalansiranu hranu u dovoljnim količinama i uzdržavati se od psovanja, ogovaranja, pušenja, alkohola i loših misli.
Ideje za post na vodi – Doručak
Postoje razni recepti i preporuke za ishranu tokom posta na vodi. Za doručak na vodi se može jesti sendvič od kifle, pečene paprike, svežeg luka, peršuna i origana, kačamak uz sveže ili kuvano povrće, posna pita sa pečurkama na vodi, mešana salata od pasulja, sveže paprike i kiselih krastavčića sa lukom i soja sosom, salata od krompira i šargarepe na vodi, knedle od krompira na vodi.
Ideje za post na vodi – Ručak
Za ručak na vodi se preporučuje biljna supa od kuvanog povrća sa začinima i pečeni krompir, beli pasulj na vodi sa crnim lukom, šargarepom, suvom paprikom, brašnom, alevom paprikom, čorba od praziluka i posni rižoto sa komadićima soje na vodi, paradajz čorba sa posnom testeninom, boranija, bukovača na vodi, špagete sa kečapom i povrćem, grašak naravno bez uljane zaprške umesto koje se može koristiti brašno i malo aleve paprike.
Ideje za post na vodi – Večera
Večera na vodi može biti takodje ukusna! Može se jesti salata od kuvanog povrća, kuvanu kukuruz, sveži luk, paradajz, paprika, musli od ovsenih pahuljica sa voćem i sa sokom, posni rolat sa povrćem, domaći džem ili med namazan na hleb, čaj, tortilja na vodi, turšija ili kiseli kupus, pečena paprika, pašteta od povrća krompira, šargarepe, crnog luka, senfa, začina sa hlebom, tortice od blitve, manastirska pita.
Recepti za post na vodi – Slatko
Uz sve ovo mogu se dodati i međuobroci od svežeg ili suvog voća, voćni kompoti, žito sa orasima ili sutlijaš na vodi. Mogu se jesti semenke suncokreta ili mleveni lan. A postoje i recepti za kolače koji se takođe mogu jesti za vreme ovog posta.
Mafini posni na vodi
Za posne mafine na vodi potrebno je 300 grama ovsenih pahuljica, dve rendane jabuke, dve iseckane pomorandže, dve izgnječene banane, iseckane suve šljive, nekoliko komada, rendana šargarepa, 4 kašike šećera ili 5 kašika meda.
Sve se pomeša, a ako vam je smesa suva dodajte malo vode ili sok od jabuke pa sve sipajte u kalup za mafine i pecite u rerni na 200 stepeni oko 45 minuta. U smesu, po želji možete dodati semenke suncokreta, susam, kokosovo brašno.
Manastirska pita posna na vodi
Za manastirsku pitu potrebno je pola kilograma brašna, 100 grama šećera, 6 kašika džema od kajsija, šolja seckanih urmi, šolja seckanih oraha, šolja suvog grožđa, sok i izrendana kora od pomorandže, pola litre tople vode, pola kašičice praška za pecivo, kašičica sode bikarbone, malo cimeta po ukusu, izrendana kora limuna. Za premazivanje se koristi tri kašike džema od kajsije i tri kašike mlevenih oraha.
Svi sastojci se pomešaju i sipaju u pleh sa papirom za pečenje. Posle 30 minuta pečenja se pita premaže džemom i pospe mlevenim orasima pa se vrati još 10 minuta u rernu.
Posni kolač sa grizom
Mnogo je recepata za kolače koji se koriste u postu, a jedan je i preliveni posni kolač. Za njegovo testo je potrebno 4 šoljice griza, 4 šoljice brašna, 5 šoljica vode, 2 šoljice kisele vode, 2 šoljice šećera, kesica vanilin šećera, prašak za pecivo, 100 grama mlevenog lešnika, 100 grama suvog grožđa. Sirup se pravi od 6 šoljica šećera, 5 šoljica negaziranog soka od pomorandže.
Pre pripreme suvo grožđe preliti vrelom vodom pa posle 15 minuta ocediti. Svi sastojci se pomešaju pa se preliju vodom, kiselom i običnom, dobro se izmeša, pa sipajte u papirom za pečenje obložen pleh i pecite. Kada se ohladi kolač se prevrne na drugi pleh, skine papir pa se vrati u prvobitni pleh i iseče na kocke. Prelije se sirupom koji se pravi tako što se šećer i sok pomešaju i stave na šporet da provri. Kolač se ostavi da dobro upije sirup.
Tufahija – Punjena jabuka
Još jedan zanimljiv slatkiš je punjena jabuka tj. tufahije posne na vodi.
Potrebno je 4 kisele jabuke, 4 supene kašike suvog grožđa, 4 kašike meda, 100 gram jezgra oraha. Iz jabuke se izvuče sredina, pa se prokuvaju u slatkoj vodi (šerbetu) . Kada omekšaju, malo se prohlade i pune smesom koja se pravi od oraha, meda i suvog grožđa.
Ima mnogo kombinacija voća i povrća, pahuljica i semenki koje se mogu jesti u vreme posta na vodi. Morate samo biti kreativni i na tom polju.
Za vreme posta, a i u životu nije samo bitno šta se jede, već je izuzetno bitno šta mislite, kako se ponašate ili šta izgovarate. Sve to mora biti u skladu sa postom jer sve ovo neće imati smisla ako to ne radite. To uvek imajte na umu!
