Rukola je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije kupusnjača. Prirodno je rasprostranjena u oblasti Sredozemlja i koristi se u ljudskoj ishrani kao lisnato povrće. List rukole ima oštar, pikantan ukus i bogat je vitaminima. Rukola stimulativno deluje na organizam čoveka, posebno na organe za varenje, želudac i creva.
U prirodi rukola raste kao korovska biljka na deponijama i zapuštenim mestima. Kao vrsta koja se gaji bila je poznata i u Staroj Grčkoj i Rimu. Poreklo vodi iz zapadnog Mediterana, Alžira i južne Španije. Odatle se proširila daleko na istok, pa u Evropu, a kao uvezena vrsta raste i u Americi.
Rukola je visoka do 60 cm i cela je obrasla dlakama. Na skraćenoj stabljici razvija lisnu rozetu do 6cm. Listovi mogu biti dugi do 20cm. Na višim temperaturama se razvija uspravna cvetna stabljika. Cvetovi rukole su bele ili žute boje i prošarani su ljubičastim žilicama i skupljene u grozdaste cvasti. Plodovi su ljuske prilegle uz stabljiku, a seme je sitno i okruglo. Rukola cveta u maju i junu.
Rukola Uzgoj
Rukola je vrlo održiva biljka koja se gaji bez mnogo muke i otporna je na mrazeve pa se može proizvoditi tokom cele godine. Rukola može da se uzgaja i zimi u plastenicima i to vrlo uspešno. Rukola može da uspeva na svakom zemljištu, ali najviše joj odgovara lako peskovito i srednje teško zemljište PH neutralne ili alkaline reakcije. Odgovara joj delimično zasenjen položaj i zemljište koje zadržava vlagu.
Što se sejanja tiče, rukola se u više navrata može sejati od februara do septembra, a bere se već posle 40-60 dana nakon setve. Na kvadratnom metru može se dobiti prinos do dva kilograma.
Za ishranu se može upotrebljavati kako samonikla tako i kultivisana rukola. Veoma je hranljiva i lekovita pa se može naći u mnogim svetskim kuhinjama. Koristi se u salatama, sendvičima, čak i na picama, a vrlo često se koristi i kao dekoracija za jela sa mesom.
Kultivisana rukola je krupnija od samonikle, a i nije tako gorka. Gorčina u listovima rukole potiče od istog sastojka kao kod rena, a to je glukozinolat izotiocijanat. Od drugh biljaka se razlikuje jer sadrži i estre buterne kiseline i jedinjenja sa sumporom. To joj daje specifičnost ukusa i mirisa.
Rukola pomaže kod kašlja i prehlade, ali je poznata i kao afrodizijak. Seme rukole ima svojstva antibiotika. Listovi samonikle biljke sadrže vitamin C. karoten i određene količine vitamina B kompleksa. Zatim sadrži pektin, kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, kalijum, bakar.
Rukola recepti
I ako se u svetskim kuhinjama rukola koristi decenijama unazad, kod nas je postal pravi hit u poslednjih nekoliko godina. Ova mediteranska biljka je bogata vitaminima, a posebno se ističe u prevenciji raka dojke.
Rukola ima mnogo različitih primena u kuhinji. Može biti samo salata, a može se kuvati i kao povrće ili biti dodatak testenini i pitama ili biti prilog za pirinač ili krompir. Oštar ukus rukole dobro se slaže sa citrusnim voćem, kruškom, orasima, paradajzom, parmezanom, kozjim sirom. Rukola daje velike mogućnosti primene u kulinarstvu, ali se nekad moramo pridržavati određenih pravila kao što je da se na picu stavlja na kraju kada se izvadi iz rerne. Pošto je opora i gorka ako je kratko blanširate ili izdinstate na maslinovom ulju ublažićete te osobine. Postoji mnogo različitih recepata sa rukolom, a mi ćemo vam navesti samo neke.
Brusketi sa rukolom
Hrskavi hleb sa jagodom, rukolom i kozjim sirom će vam se sigurno dopasti. Za to vam je potrebno malo balzamiko sirćeta, šaka rukole, par jagoda, malo soli i bibera, kozji sir i komad hrskavog hleba.
Za ovo jelo se može koristiti toster ili tiganj koje zagrejete pre pripreme. Jagode pomešate sa malo sirćeta, hleb rasečete i u njega stavite kozji sir u količini koju volite, pa dodate jagode, začin i rukolu. Sve se greje ili peče dok se sir ne istopi. Verovatno vam je ovaj recept malo čudan, ali recite nam kad probate kako izgleda. Oni koji su probali kažu da je odličnog ukusa!
Rukola salata
Za salatu od rukole potrebna je manja glavica zelene salate, glavica radiča, 100 grama rukole, kašika balzamiko sirćeta, dve kašike hladno ceđenog maslinovog ulja, morska so, 50 grama izrendanog parmezana.
Salatu, radič i rukolu potrebno je oprati i iseckati pa posoliti, dodati ulje, sirće i sve posuti rendanim parmezanom. Ovako sveža u salati rukola je najkorisnija jer ne gubi ni jednu korisnu komponentu.
Salata od tunjevine, feta sira i rukole
Salata od tunjevine, feta sira i rukole takođe je fantastična i zaslužuje da se nađe na našim trpezama.
Za nju je potrebno dve konzerve tunjevine u komadu ili oko trista grama, 100 grama rukole, 8 čeri paradajza, glavica crvenog luka, dva čena belog luka, 150 grama feta sira, dve kašike balsamico sirćeta, tri kašike maslinovog ulja, 50 grama golice tj. semena bundeve, 5 kapara, 10 zelenih maslina, kašičica susamovog putera i po potrebi soli.
Tunjevina se dobro ocedi, rukola opera i ostavi da se prosuši, a crveni i beli luk se očiste i iseckaju. Paradajz se iseče na četvrtine, a feta sir na kocke. Golicu oprati pod mlazom hladne vode, osušiti i propržiti na tiganju pa skloniti kad počne da se otvara. Kapar prepoloviti, a masline iseckati na kolutiće. Sve se dobro promeša pa se doda ulje i sirće i ponovo lagano promeša.
Rukola skoro sve korisne komponente zadržava i kada je stavljate u kuvana jela, omlete ili slična jela koja se termički obrađuju.
Još nešto o rukoli!
- Zapisi o rukoli se mogu pronaći u Bibliji gde je svrstana u korisne biljke kako u kulinarstvu tako i u medicinske svrhe.
- U drevnom Rimu i Egiptu semenkama i lišću rukole su pripisivana afrodizijačka svojstva.
- Rukola je nekada bila neizbežan sastojak sirupa protiv kašlja i leka protiv skorbuta, a i danas se u mnogim domaćinstvima koristi u te svrhe.
Rukola je svakim danom sve popularnija pa se sve češće piše o njoj i o njenim osobinama i korisnim svojstvima. Vitamini, minerali i materije koje izbacuju toksine iz organizma samo su deo razloga zbog kojih se ova rukola sve češće preporučuje za ishranu od strane stručnjaka. Trebalo bi ih poslušati i dodati je svojim obrocima. Aromatična je, ukusna u svakom jelu, zdrava i potrebna, pa izvolite!
