Nutricionizam za Dug, Aktivan i Zdrav Život 🍏 PITAJTE NUTRICIONISTU!

Nutricionizam je nauka o ishrani. Ona proučava ishranu i uticaj ishrane na čovekovo zdravlje. Kao početak nauke uzima se 1780-ta godina  kada je francuski hemičar Lavoisier otkrio da se hrana i kiseonik spajaju u telu i tako proizvode energiju. Posle toga nastupa period u kom su lekari, naučnici i drugi istraživači radili na određenim bolestima koji su vezani za prehrambeni deficit kao što su skorbut, beriberi, rahitis i pellagra.

Jedan od najbitnih delova zdravog načina života je pravilna, zdrava ishrana. Hrana je naša svakodnevna potreba i veoma je bitno kakvu hranu, koliko i kada inosimo u organizam. Proučavanjem namirnica koje koristimo u ishrani utvrđeno je da hrana mora biti ispravna, zdrava i korisna da bi sačuvala naše zdravlje, organizam održala u dobrom fizičkom i duševnom stanju posbno zbog jačanja odbrambenog mehanizma tela protiv bolesti.

Nutricionista je specijalista za ishranu koji ljudima pomaže da razumeju ishranu i njenu povezanost sa zdravljem. Danas su, srećom, nutricionisti dostupni savkom čoveku koji želi da se informiše o zdravoj ishrani i napravi individualni plan kojim će dovesti svoje telo u najbolju moguću formu bez mnogo odricanja i gladovanja.

[box type=”warning”] Jedan od pasioniranih boraca za zdravlje čoveka i zdravu ishranu je mr. ph. Dragoljub Pavlović, koji nam je izašao u susret i pristao da našim čitaocima pruži informacije o zdravoj ishrani i savete kako da počnu i ostanu dosledni u cilju poboljšanja svog zdravlja i povećanja energije. Specijalistu za ishranu možete kontaktirati radnim danima od 11h do 16h na broj telefona 060/333-84-29.[/box]

Ljudi su od davnina sakupljali hranu u prirodi da bi preživeli pa su tako stekli i određene bitne prehrambene navike. Medicina zajedno sa nutricionizmom svakog dana otkriva uticaj pravilnog načina života i ishrane na celokupno zdravlje stanovništva. Određenim savetima poboljšava se zdravstveno stanje čoveka u toj meri da se danas mogu izbeći ili suzbiti neke smrtonosne hronične degenerativne bolesti.

🍏 Nutricionizam – Definicija zdrave ishrane

Nutricionizam je izuzetno bitan u shvatanju mnogih procesa vezanih za ishranu, pojavu bolesti i poremećaja kod pojedinca. Do šezdesetih godina dvadesetog veka se ishrana nije povezivala sa zdravljem čoveka, ali je vremenom shvaćeno i utvrđeno da je ishrana jedan od najvažnijih faktora za ljudsko zdravlje.

Sve posledice i efekti ishrane se ne mogu ustanoviti u kratkom vremenskom period već treba da prođe određeno vreme u praćenju unosa hranljivih materija u organizam kao i određene analize izmeta. Postoje različita istraživanja koja zahtevaju vreme pa je zbog toga nutricionizam kao nauka o ljudskoj ishrani  veoma mlad.

Jedna bitna Hipokratova rečenica je pravi uvod u ovu vrlo zanimljivu temu: ,,Sve što putem hrane unosimo u organizam, gradi nas i menja, a od toga šta smo uneli zavisi naša snaga, naše zdravlje i naš život.”

Osim ćelija u ljudskom organizmu  koje su stvorene pre rođenja, sve ćelije i materije koje ih čine su uzete iz hrane kroz sistem za varenje. Drugim rečima, mi smo sastavljeni od onoga što jedemo!

Hipokrat je zaslužan za širenje ideje o upotrebi zdravih namirnica umesto lekova, što se opet može sagledati u jednoj njegovoj rečenici:,,Neka tvoja hrana bude tvoj lek, a tvoj lek neka bude tvoja hrana”.

Nutricionizam proučava odnos između čoveka i hrane i posledice koje proizilaze iz tog odnosa, a koje se reflektuju na sociološki, psihološki i biohemijski aspekt. Koristi osnovne principe hemije, biohemije, biologije, mikrobiologije, fiziologije, anatomije, genetike, a u praksi obuhvata i principe poljoprivrede, prehrambene zehnologijemedicine, sociologije, psihologije, ekonomije.

Nauka o ishrani se relativno brzo razvijala sa pronalaženjem vitamina, sa shvatanjem uloge proteina  i ugljenih hidrata u ljudskoj ishrani. Mislilo se tada da je sve poznato u ovoj oblasti i da je hrana gorivo koje je samo potrebno uneti u organizam u određenoj količini pa će on biti zdrav. Kada su otkrivena dijetetska vlakna shvatilo se da se o ovoj temi ne zna dovoljno ili čak može se reći da se znalo vrlo malo.

Enzimi i antioksidansi takođe predstavljaju ključne igrače u ishrani. Enzimi su katalizatori u našoj hrani, ali ih proizvodi i organizam i nezamenljivi su u odvijanju metaboličkih procesa kod čoveka. Antioksidansi su otkriće novijeg datuma koji su odgovorni za obnavljanje ćelija i smanjenje negativnih posledica oksidirajućih procesa u organizmu.

🍏 Šta radi nutricionista?

Nutricionista u ličnom kontaktu otvoreno razgovara sa pacijentom o svim stvarima vezanim za stanje pacijenta, o njegovim navikama u ishrani i ostalim značajnim faktorima kao i o laboratorijskim analizama koje su za to potrebne, pa na osnovu toga određuje režim ishrane. Nutricionisti imaju značajnu ulogu ne samo kao istraživači već i kao osobe koje prenose istorijske činjenice bitne za sveopštu populaciju u cilju očuvanja zdravlja i poboljšanja postojećeg stanja. Osim toga oni učestvuju u kreiranju i proizvodnji nove hrane i drugih prehrambenih proizvoda.

Danas je popularan online nutricionista koji sve to radi putem emaila ili telefona i kontakt formulara. Tu izostaje fizički pregled pacijenta kao i merenje svih fizičkih parametara. Sve te podatke i rezultate analize krvi, pacijent šalje putem emaila pa na osnovu toga nutricionista prepisuje adekvatnu dijetu ili način ishrane koji pacijentu treba.

Nažalost, u Srbiji su se pojavili mnogi kvazi-nutricionisti, bez fakultetske diplome i znanja koji mogu napraviti više štete nego koristi Vašem zdravlju. Ukoliko Vam treba savet ili želite da zakažete pregled kod proverenog nutricioniste koji poseduje znanje i potrebne kvalifikacije u Srbiji.

U oba slučaja potrebni su podaci o telesnoj težini i visini, procenat masti u telu, procenat vode u telu, vrednost krvnog pritiska, laboratorijske analize glukoze, gvožđa, holesterola, triglicerida kao i kompletna krvna slika. Nekad su potrebne i dodatne analize.

Univerzalni saveti nutricionista uz umeren život sa što manje stresa, ako je moguće, pomoći će pojedincu da se izbori sa raznim izazovima koje život nosi, a tu spadaju naravno i određeni zdravstveni problem. Svi faktori moraju biti zadovoljeni kako bi naš organizam bio zdrav.

🍏 Kako nam saveti nutricionista pomažu da se zravo hranimo?

Pravilna ishrana nije jedinstven i univerzalan pojam. Pravilna ishrana ima različito značenje u zavisnosti od situacije i životnog stila osobe o kojoj se govori.

Atletama je potreban visok nivo proteina, ljudima u hladnom okruženju visok nivo masti, koja na primer ljudima koji sede na svom random mestu može izuzetno da škodi. Većina država obezbeđuje uputstva dobre ishrane i obavezno etiketiranje svih prehrambenih proizvoda kako bi pomogli potrošačima.

Nutricionizam se bavi vrstom hrane koju jedemo, ali i načinom, količinom i periodom konzumiranja. Hranljivost namirnica se meri energetskom vrednošću. Svaka namirnica i jelo oslobađa određenu količinu toplote koja nastaje njihovim  sagorevanjem u organizmu. Namirnice koje se koriste u ishrani ne moraju biti skupe da bi bile zdrave. Važan je naš odnos prema hrani i njenim energetskim i vitaminskim vrednostima i neškodljivosti  u zavisnosti kako je proizvedena. Naravno, uz sve što smo naveli bitna je količina hrane koja se konzumira, raspored obroka kojih bi trebalo da bude tri tokom dana, vreme u koje se obroci obavljaju.

🍏 Da li su zdravije sirove ili prerađene namirnice?

Kao što smo rekli bitno je i u kom obliku se hrana konzumira, da li u sirovom ili prerađenom obliku jer je to veoma bitno za svaku namirnicu ponaosob. Neka namirnica je korisna kada se preradi, a neka pak kada je u sirovom stanju ili u kombinaciji sa nekom drugom. Prerada hrane je bitna, ali se mora znati kada i kako se obavlja, koja se može preraditi, a koja ne. Na primer, kada se pirinač preradio došlo je do bolesti beri beri jer  su se skidanjem kore uklonile ključne hranljive materije. Krajem 18-tog veka mleko se kuvalo da bi se odstranile bakterije, ali se tim procesom uništavao vitamin C.

Danas se preporučuje da se hrana kada je god to moguće što manje prerađuje pošto mogu biti otklonjeni i sastojci koji još nisu ni otkriveni, a korisni su za organizam. Isto tako mogu biti dodati razni toksini ili se mogu proizvesti procesom prerade. Problem je i to što obrađivanje hrane može zameniti neki biohemijski proces u organizmu koji je bitan za varenje.

Kolin Kembel, prehrambeni biohemičar je ustanovi tri pravila kojih bi se trebalo pridržavati, a vezani su za hranu i njenu preradu.

1. Veća raznovrsnost biljne hrane u dijeti,  čini dijetu korisnijom. Raznovrsnost omogućava veću pokrivenost  poznatih i nepoznatih hranljivih potreba za nas.
2. Ako je prisutna raznovrsnost biljne hrane, kvalitet i kvantitet, onda zdrava i hranljiva dijeta može da se sprovede bez hrane na životinjskoj bazi.
3. Što je hrana bliža svom prirodnom stanju, sa minimalnim zagrevanjem, soljenjem i preradom, rezultat će biti bolji.

Svaka jedinka ima različite potrebe i različite definicije normalnog funkcionisanja jer imaju drugačiji oblik, veličine i prehrambene potrebe. Na normalno funkcionisanje utiču mnoge situacije pa tako one nisu iste kod fizičkog radnika, pecaroša, rvača, sveštenika, deteta.

Pomozite sebi da doživite stotu!

Pitajte nutricionistu!

mr. ph. Dragoljub Pavlović

Specijalistu za ishranu možete kontaktirati radnim danima od 11h do 16h na broj telefona 060/333-84-29