Cvekla je biljka koja obiluje zdravim sastojcima pa je zbog toga odavno poznata kao lekovita i koristi se u domaćinstvu. To je povrće karakteristične crvene boje, bogato mineralima, ugljenim hidratima, mastima i belančevinama. Zdrava je i česta namirnica u našim kuhinjama. Bogata je i vitaminom B12, a sadrži i male količine kobalta. Izuzetno je korisna za osobe koje se bore sa malokrvnošću i za decu.
Duga je tradicija gajenja cvekle. Najraniji pisani podaci o gajenju cvekle datiraju iz 8-og veka pre nove ere iz Mesopotamije. Ostaci cvekle su nađeni u piramidama u Tebi i Egiptu. Pronađeni su i ostaci iz perioda Neolita i u Holandiji, a Rimski i jevrejski izvori iz prvog veka pre nove ere govore da je cvekla tada gajena prvenstveno zbog listova.
U prošlosti kao predak cvekle se koristila divlja vrsta Beta maritima Linn. Ona raste duž obala Evrope, Severne Afrike i Azije. Može se naći i u primorskim močvarama u Engleskoj. Prvo su se ljudi hranili telenim delovima cvekle, a ne koren. Stari Latini su je prvi gajili zbog korena, a za njeno širenje Severnom Evropom zaslužna su plemena koja su osvajali Rimljani. Tada se prvo koristila kao stočna hrana, a od 16-tog veka su ljudi počeli da je koriste za svoju ishranu.
Cvekla je dobila na značaju kada je utvrđeno da sadrži veliku količinu šećera. Prvo je za ekstrakciju šećera korišćena bela cvekla ili šećerna repa, a kasnije je za to korišćena i crvena cvekla. 1801-ve godine je dekretom pokrenuto otvaranje prvih fabrika za ekstrakciju šećera iz cvekle u Poljskoj, a posle toga je cvekla uvezena i u Francusku. Tada je Napoleon otvorio specijalnu školu za proučavanje cvekle. U Severnu Ameriku cvekla je stigla 1830-te godine, a prva komercijalna proizvodnja je počela 1879-te godine na farmi u Kaliforniji. Nemački doseljenici su korišćenje cvekle proširili 1850-te godine i na Čile. Najveći proizvođači cvekle u svetu su Rusija, Poljska, Francuska, Italija i SAD.
🔴 Cvekla u ishrani
Cvekla je dvogodišnja biljka, ali se za tržište gaji kao jednogodišnja. Koren je karakteristične crvene boje, a oblik joj može biti okrugao ili cilindričan. Kod nas se cvekla malo gaji za industrijsku preradu. Uglavnom se gaji na poljoprivrednim gazdinstvima pa prodaje na lokalnim pijacama.
Cvekla se vrlo jednostavno priprema. Najčešće se kuva ili kiseli, ali se često jede i sirova kada se renda i dodaje salati. Zanimljivo je da i rusko nacionalno jelo boršč sadrži cveklu. Još jedna zanimljivost je da se sok cvekle koristi za bojenje druge hrane.
Listovi cvekle su najčešće zeleni, a lisne drške imaju crvenkastu boju. Lišće raste iz korenovog vrata i formira rozetu u ranoj fazi, a lisne drške kasnije budu duže. Kod nekih starih sorti listovi mogu biti i crvene boje. Koren cvekle je zadebljan, a centralni deo može da dopre u zemlju i dublje od dva metra. Ima puno bočnih žila koje usvajaju hranu sa veće površine. Cvetove cvekle oprašuju insekti.
I ako se kod nas koristi samo koren, cvekla se može koristiti u celosti u neograničenim količinama tokom cele godine bez straha da će naškoditi bilo čemu. Lišće cvekle je slično spanaću i tako se i može spremati, a to malo ko koristi. Mora se znati da je cela biljka jestiva, a da je lekovit samo koren. Koren se sakuplja u jesen i ostavlja u umereno toplim prostorijama da ne bi smrzao. Ako se adekvatno čuva može se koristiti sve do sledećeg leta.
🔴 Cvekla kao lek
Cvekla se koristi i u savremenoj medicini, a osnovna primena joj je u suzbijanju pojave tumora i u lečenju leukemije. Osim toga cvekla se koristi u lečenju malarije, gripa u početnom stadijumu, za regulaciju krvnog pritiska, ako je nizak, dobro utiče na rad mozga i na nerve, a pospešuje i rad creva i želuca, žuči.
Cvekla je idealan zaštitnik zdravlja celog organizma jer povećava otpornost na infekcije respiratornog sistema, preporučuje se kod zapaljenja grla, gripa i drugih oboljenja disajnih puteva, a dobra je i za bolesnu jetru i lečenje nadbubrežne žlezde. Cvekla ojačava fizički ili psihički iscrpljene osobe zahvaljujući glutaminskoj i asparganskoj kiselini koje su vrlo važne za određene funkcije mozga i nerava. Za jačanje krvnih sudova zaslužan je visok sadržaj betalaina. Cvekla ima antiseptičko dejstvo i smatra se da usporava rast tumora.
Za cveklu se kaže da je u stanju da popravi skoro sve što je u organizmu pokvareno.
Pored svega što smo naveli da sadrži, ona je prebogata gvožđem, sadrži kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom, vitamine B1, B2, C, celulozu, pektin. Jod u cvekli pomaže kod ateroskleroze i procesa starenja. Da bi se zadovoljile dnevne potrebe organizma za vlaknima potrebno je pojesti pet srednjih glavica cvekle.
Cvekla je takođe korisna namirnica u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba, a u narodu je poznata i cenjena kao sredstvo za popravljanje krvne slike zbog njene krv crvene boje. To je i nauka potvrdila pa je i doktori preporučuju kod anemije. Pošto sadrži razne minerale cvekla se preporučuje i u lečenju osteoporoze. Cvekla bi trebalo da se jede kad god vam padne na pamet jer je veoma korisna i deluje pozitivno na ceo organizam pa čak štiti od radioaktivnosti zračenja.
🔴 Sok od cvekle za zdravlje
Sok od cvekle ima posebnu vrednost jer krepi i jača i deluje pozitivno na metabolizam. Najbolje ga je piti u kombinaciji sa medom po pola čaše tri puta dnevno. U sok se može dodati kim ili ren koji osim što su takođe zdravi daju cvekli poseban ukus.
Moramo napomenuti da ako odlučite da koristite sok od cvekle morate početi sa manjom količinom jer je on izuzetno jak pa tokom čišćenja organizma možete osetiti čak i vrtoglavicu kao znak eliminacije toksina iz organizma. Povećajte unos vode da bi čišćenje organizma bolje išlo, a onda postepeno povećavajte unos soka. Cvekla je poznata kao spas kod najtežih oboljenja, ali mora se znati da se kuvanjem gubi lekovitost pa se preporučuje sok od presne cvekle.
🔴 Kako se pravi sok od cvekle?
Od kilograma cvekle se dobije oko 7dl soka, a sprema se tako što se cvekla tanko oljušti pa sitno izrenda i prelije medom i sokom od limuna. Smesa se ostavi da malo odstoji pa se procedi i pije u gutljajima celog dana. Kod težih oboljenja trebalo bi popiti bar pola litre soka, a kada dođe do poboljšanja količina se smanji na četvrtinu.
Kod problema sa želucem i jetrom cvekla se krupno izrenda pa joj se doda takođe izrendan manji koren celera, doda malo soli, jabukovo sirće, kašičica maslinovog ulja i mleveni kim. Salata se na kraju pomeša sa kiselom pavlakom i pospe listom peršuna. Cvekla se može spremiti i kao zimnica tako što se iseče na tanke kolutove pa prelije jabukovim sirćetom ili vinskim, oba su dobra, pa se doda malo samlevenog kima. Cvekla se poređa u tegle i ostavi za zimu.
Postoji još načina pripreme cvekle koji su takođe korisni, a cvekla je ukusna. Bitno je samo da jer češće jedete svežu i pijete sok od nje. Provereno korisno!
