Inspiracija i Motivacija

Život nam svakog dana od samog rođenja priprema  iznenađenja i izazove sa kojima se mi hvatamo u koštac, i kao na sportskim terenima, nekad dobijamo, a nekad i gubimo. Svaki od tih izazova nam je lekcija za budućnost, dobar čas vaspitanja i iskustvo više. Jedno od prvih većih iskušenja za decu je polazak u vrtić. Naravno da je to i veliki stres i velika briga i za njihove roditelje. Prvi put se odvajaju od svog mališana, bilo da kreće u jaslice ili obdanište, a adaptacija na vrtić zna roditeljima da bude prava noćna mora!

Dete se prvi put odvaja od svog sveta koji je do tada bio ograničen na porodicu i familiju i dnevni režim svog doma. Sve mu je novo i nepoznato, od ambijenta do mnogo novih vršnjaka, vaspitača i određenih pravila koja vladaju u vrtiću. Zbog svega toga dete bi, ako to okolnosti  i obaveze roditelja dozvoljavaju u vrtić trebalo da krene kada je za to spremno, a to je najčešće oko treće godine života. Tada mu je već kod kuće sve poznato, počinje da traži društvo vršnjaka i onda je prilagođavanje na ovu ustanovu mnogo jednostavnije.

Ipak, to često nije moguće jer roditelji u trci za poslom i obezbeđenjem egzistencije za porodicu sve više rade, a i bake i deke su često još u radnom odnosu jer se teško stiže do penzije ili žive u drugom gradu, pa deca već sa navršenih godinu dana moraju da krenu u jaslice i u vrtić. Zbog toga je period adaptacije uglavnom malo duži, deca se jako teško odvajaju od roditelja, kao i roditelji od dece, emocije su jače i stres je veći kod obe strane.

Polazak u vrtić – Kako pripremiti dete

Da bi olakšali detetu, a i sebi to odvajanje, prvo to morate shvatiti kao potrebu bez koje se neće moći, a onda krenuti na vreme sa prilagođavanjem. To bi trebalo početi i pre nego je potrebno tako što bi decu navikli na druženje sa drugom decom u parku ili za početak sa decom prijatelja i rođaka. Iako roditelji misle da je bolje za dete da bude pod stalnim nadzorom roditelja i da mu nigde nije lepše nego kod kuće, posesivnim držanjem deteta pod Vašim krilom ga onesposobljavate za život i udalajvate iz društva, što mu ne ide u prilog. Priprema za vrtić bi trebala da bude aktivnost izmedju roditelja i deteta bez uključivanja bake i deke, jer su oni mnogo slabiji na unuke pa znaju da prekinu period adaptacije argumentima “Vidite da dete plače svako jutro, šta ga mučite da ide u vrtić, dodji ti kod bake, nećeš ti meni ići tamo dok sam živa, mi ćemo da te čuvamo…” i slično, dajući detetu priliku da samo odluči da li će u vrtić ili ne, što naravno nije poželjno. Prikupite snagu i shvatite ovo kao nešto prirodno i neophodno.

• Objasnite i približite detetu vrtić

Kada god je moguće prošetajte sa detetom pored zgrade vrtića i pričajte mu šta se unutra dešava, objasnite mu da tu ima puno dece koja se igraju i druže. Neka deca se odmah naviknu na vrtić, ne plaču i brzo se naviknu na kolektiv.  Ipak i oni imaju problem jer kad čuju drugu decu da plaču i oni vrlo često odmah počinju sa plačom bez razloga. Možete reći da su ta deca još mala i da zato plaču, a on/ona su već veliki i nemaju razloga za to. Pričajte mu da se tamo deca igraju, uče, da ima puno igračaka i tako to.

• Počnite sa adaptacijom

U najvećem broju vrtića adaptacija na vrtić traje i nekoliko nedelja dok  sva deca nisu spremna za kolektiv i svoje mesto u grupi. Potrebna je naravno i saradnja sa vaspitačima kako bi ovaj period navikavanja što lakše i brže prošao i kako bi se prenela svaka informacija bitna za dete i njegov boravak u vrtiću. Ponašanje roditelja ne bi trebalo da bude konfuzno i uplašeno da se dete ne bi tako osećalo. Ti prvi rastanci su stvarno teški, ali uz dobar i iskren pristup u najvećem broju slučajeva on se za kratko vreme prebrodi. Deca se daju na čuvanje stručnom osoblju, treba imati poverenja i tako pristupiti ovoj situaciji, ali i svim ostalim koje život nosi.

• Zainteresujte dete za vrtić i aktivnosti koje se tamo odvijaju
  

Dete treba zainteresovati za događanja u vrtiću pa ono neće sav dan misliti kad će kući, već će svoje vreme dobro iskoristiti igrajući se sa decom. Svaki dan u našem životu je bitan, a posebno dok smo deca. Svaki nam se sekund urezuje u pamćenje, stvara individualni karakter, pravi od nas ljude. Već u ovom uzrastu deca počnu da uče životne lekcije pa se treba potruditi i u tome im pomoći kako se posle ne bi pitali zbog čega su takvi kakvi su. Ne treba praviti dramu na svakom jutarnjem rastanku već mu uvek ispričati nešto zanimljivo, zainteresovati njegovu maštu, predstaviti mu vrtić kao nešto lepo, pozitivno, gde će se igrati dok roditelji ne dođu, a sigurno će doći kad završe posao pa će nastaviti sa zajedničkom igrom.

• Budite vidno srećni
  

Ukoliko su roditelji mirni i  optimistični i ako prenesu na dete utisak da je sve u redu i da su srećni što im dete kreće u svoju prvu školicu, verovatnije je da će i dete to tako shvatiti i manje će biti problema oko odvajanja. Roditelji nikako ne smeju decu da plaše vrtićem i da im stvaraju dodatni strah jer ga oni već u većoj ili manjoj meri imaju.

• Družite se sa drugim roditeljima

Družite se sa roditeljima detetovih vršnjaka bar onoliko koliko je potrebno da vas detetovi drugari upoznaju jer i to je njima veoma važno. Budite komunikativni jer od vas zavisi mnogo toga. Nemojte da vas išta mrzi da uradite za svoje dete jer ćete sami sebi biti zahvalni jednog dana kada dete postane čovek i vidite u šta ste ulagali svoj trud i vreme.

• Bez plakanja, molim!

Još nešto bitno vezano za vrtić. Prilikom jutarnjeg rastanka u vrtiću roditelji nikako ne bi smeli da budu tužni ili da plaču jer će tako rasplakati i dete i uneti još nemira u njegovu malu glavicu. Rastanci ne bi smelo da budu dugi, ali ni previše kratki. Jednom rečju, trebalo bi da budu dovoljni da se niko ne rastuži, a da se pokaže ljubav i razumevanje.  Kada uzmete dete iz vrtića maksimalno mu se posvetite, ono vam je najbitnije na svetu. Šetajte sa njim, igrajte se, pričajte priče, pričajte o vrtiću, sve uz poljupce i maženje. Ljubavi nikad dosta!

• Dete neće u vrtić?
  

Prvih dana će deci vrtić možda biti i zanimljiv jer je sve novo, ali već u narednom periodu počeće sa negodovanjem i traženjem razloga da u njega ne ide, što je normalno jer je dete zdravo i vezano za porodicu.  Ne bi trebalo popustiti pa tražiti druga rešenja jer će opet doći moment kada se mora ići, pa će trebati više truda ponovo uspostaviti kontakt kao na početku. Naravno da će većina dece plakati i tu se roditeljki duh obično slomi. Morate izdržati. Ovo je dobro za Vaše dete.

Ako se posle izvesnog vremena desi da dete odbija da ide u vrtić morate se time pozabaviti i otkriti razlog pa ga u saradnji sa vaspitačem rešiti. Naravno da će do takvih situacija dolaziti, ali samo od roditelja zavisi kako će se takvi problem prebroditi. Kod dece sa tri i više godina lakše je saznati razlog nezadovoljstva jer oni u tom uzrastu već mogu da kažu šta osećaju. U svakom slučaju to se mora otkriti, a najbolje je kroz igru. Ponašajte se kao  da ste u vrtiću, a da su vam lutke deca pa ćete navesti dete da vam pokaže u čemu je problem.

Uslučaju da se dete ne adaptira na vrtić ni posle nekoliko meseci ili da počinje da radi nešto što nije do tad radilo, na primer da se upiški, da neće da jede ili spava,  potražite pomoć stručnjaka i pomozite i sebi i detetu. Isto tako ako je previše zatvoreno i ne pokazuje emocije takođe se posavetujte jer je to nekad gore nego da svoja osećanja iskazuje plakanjem.

Koliko traje adaptacija na vrtić?

Brzina adaptacije na vrtić zavisi od mnogo faktora, uzrasta, predhodnih iskustava odvajanja od roditelja, način na koji roditelji sve to shvataju, kao izazov, normalnu razvojnu fazu ili traumu.  Pre odvođenja deteta u vrtić treba se raspitati o pravilima, dnevnom rasporedu aktivnosti u vrtiću pa ih sprovesti kod kuće mnogo ranije. Od nekih stvari koje nisu dozvoljene u vrtiću decu treba ranije odvići.

Vaspitačice i pedijatrijske sestre treba smatrati saradnicima, treba poslušati njihovo stručno mišljenje naročito u pogledu dinamike privikavanja da ne bi došlo do zakasnele adaptacije na vrtić koja je pokazatelj da se požurilo sa adaptacijom. U razgovoru sa vaspitačicama čula sam da se u dogovoru sa njima dete dovodi i ostaje u vrtiću prvih dana kraće, pa zavisno od ponašanja to se vreme u vrtiću produžava. Ne treba žuriti sa tim da dete ostaje odmah ceo dan u vrtiću kako se ono ne bi uplašilo i stvorilo odmah na početku odbojnost prema vrtiću. Posebno se to odnosi na decu do tri godine. Naravno, sve to zavisi od deteta i njegovog ponašanja. Deca se razlikuju pa tako treba i prići problem adaptacije. Psiholozi preporučuju vrtić od treće godine ako nije neophodan pre toga.

Nova beba u kući – Odložite vrtić!

Još jedan savet. U slučaju da su roditelji dobili malu bebu, ne bi trebalo odmah starije dete upisati u vrtić već mu treba dati vremena da shvati da veća briga o maloj bebi ne znači manje ljubavi za njega. Ako bi baš tad krenulo u vrtić, dete bi se osetilo odbačenim od roditelja i vrtić bi doživelo kao kaznu. Roditelji prave veliku grešku i dolaskom nove bebe odmah šalju starije dete u vrtić da “ne smeta”, što deca jako teško doživljavaju i osećaju se odbačenim. Da ne pominjemo da donose viruse iz vrtića koje zatim prenose na bebu koju vide kao uljeza jer ih je istisnula iz roditeljskog života. Budite pametni i napravite prijatnu, porodični atmosferu i učinite da dete shvati dolazak bebe kao nešto što se i njega tiče i da i ono ima ulogu u životu tog malog bića.

Decu ne treba forsirati jer ono što je odraslima nebitno, detetu možda predstavlja veliku teškoću i problem. Pružite im uvek toplinu i podršku, ona će to razumeti. Naučite dete da bude strpljivo i uporno i verujte u njega, dajte mu zdrave temelje i svu ljubav ovog sveta.

Polazak u vrtić je velika promena kako za decu tako i za roditelje. Nova sredina koja nije samo fizički nov prostor već i novi ljudi i navike, drugačije od onih kod kuće. Roditelje pak muči million pitanja, od onog kako će se njihovo dete snaći do toga kako oni treba da se ponašaju u različitim situacijama, šta smeju, a šta ne smeju da rade  kako bi detetu olakšali privikavanje na prvi kolektiv.

Bitno je da roditelji budu uporni i da ne posustanu posle prvog plača jer će dete to shvatiti kao rešenje problema i sve više plakati kako ih roditelji ne bi vodili u vrtić. Ako je nekad i potrebno iz nekog razloga kao što je bolest ili slično da dete ne ide u vrtić, čim to prođe treba ga voditi da se ne odvikne jer je posle mnogo teže krenuti ponovo sve ispočetka. Kada se deca malo priviknu na vrtić, mogu se i bake i deke uključiti u njihovo vođenje do vrtića kako bi deca shvatila da je sve to normalno i da su ti rastanci samo na kratko, da  svi imaju obaveze, a eto njihova je vrtić.

Sa puno ljubavi, truda i razumevanja prebrodiće se ovaj prvi veći problem u dečijem odrastanju i roditeljstvu. Ljubav i posvećenost će rešiti i sve ostale, verujte mi!

Save